Pobuna i prolaz na kraju sveta

Ostali smo na tome da su u ledenom zalivu San Hulijan, u noći uoči Uskrsa 1520, tri od pet Magelanovih brodova pala u ruke pobunjenih španskih kapetana. Izgledalo je gotovo: šta može zapovednik sa dva broda protiv trojice sa tri?

Noć kada je pobuna slomljena

Može — ako je hladnokrvniji od svih njih zajedno. Magelan je pobunjenicima poslao čamac sa porukom, naizgled pomirljivom. Sa porukom je poslao i ljude koji su, čim su se popeli na palubu Viktorije, potegli skriveno oružje. Kapetan pobunjenika pao je mrtav; posada, zatečena, predala se za tren. Tako je Magelan iste noći od dva broda došao do tri — a pobunjenici, ne znajući ništa, ujutru su pokušali da pobegnu i uplovili pravo među njegove topove.

Sa vođama pobune Magelan nije okolišao: jedan je pogubljen, a dvojica — među njima i kraljev nadzornik — ostavljeni su na pustoj obali kad je flota isplovila. Više se nikada nije čulo za njih. Surovo? Jeste. Ali niko više nije ni pomislio na pobunu.

Cena upornosti

Zima je uzela svoj danak. Mali Santjago, poslat da izvidi obalu, razbio se u oluji — posada se jedva spasla. A onda, kad je flota konačno krenula dalje na jug, dogodilo se nešto gore od brodoloma: San Antonio, najveći brod sa najviše hrane, iskoristio je mrak i — pobegao. Okrenuo je pramac ka Španiji, gde će njegovi oficiri Magelana ocrniti pred kraljem.

Ostala su tri broda. I onda, 21. oktobra 1520, straža je ugledala rt iza koga se otvarao dubok, taman zaton. Još jedan od stotinu koje su uzalud pretražili? Magelan je poslao dva broda da provere. Vratila su se posle nekoliko dana — sa vestima od kojih je zastajao dah: voda je slana do kraja, a plima i oseka jače nego na okeanu. To nije bila reka. To je bio prolaz.

Zemlja vatre

Pet nedelja provlačili su se kroz lavirint tesnaca, među planinama sa kojih su visili lednici. Noću su na južnoj obali gorele bezbrojne vatre urođenika — pa je Magelan tu zemlju nazvao Ognjena zemlja (Tierra del Fuego), ime koje i danas stoji na svim mapama sveta. Prolaz kroz koji su plovili danas se zove — Magelanov prolaz.

Dvadeset osmog novembra 1520. tri broda su isplovila iz tesnaca na pučinu nepoznatog mora. Bilo je, tog dana, tako mirno i blago da ga je Magelan nazvao Tiho more — Pacifik. Posada je plakala od sreće; topovi su pucali u počast. Najgore je prošlo — mislili su.

Niko na ta tri broda nije znao ono što mi danas znamo: da je pred njima najveće vodeno prostranstvo planete. Mislili su da su začini udaljeni nekoliko dana plovidbe. Ploviće tri meseca i dvadeset dana — bez sveže hrane, bez kapi nove vode.

O tome — i o strašnoj ceni koju je platio sam Magelan — u poslednjem delu.