Vilijam Šekspir

Ako ste ikada rekli da vam se nešto „ledi krv u žilama”, da ste nekoga „gledali kroz prste” ili da je nešto bilo „predivan novi svet” — govorili ste rečima koje je pre četiri veka smislio jedan glumac iz engleske provincije. Šekspir je engleskom jeziku podario oko hiljadu i po novih reči i izraza, i to usput, dok je pisao komade za publiku koja je jela orahe i dobacivala glumcima.

Sin rukavičara

Vilijam Šekspir rođen je 1564. godine u Stratfordu na Ejvonu. Otac mu je bio rukavičar i gradski većnik. O njegovom školovanju znamo malo, a o mladosti gotovo ništa — istoričari te godine zovu „izgubljenim godinama”.

Sa osamnaest se oženio Anom Hatavej, koja je bila osam godina starija od njega. Zatim se, negde krajem osamdesetih godina 16. veka, pojavio u Londonu — kao glumac, pa kao pisac, pa kao suvlasnik pozorišne družine.

Pozorište za sve

Elizabetansko pozorište nije bilo mesto za odabrane. Ulaznica za mesto pod otvorenim nebom, gde se stajalo, koštala je koliko i vekna hleba. Publiku su činili i zanatlije i plemići, a predstave su se igrale danju, bez dekora i bez ženskih glumica — ženske uloge igrali su dečaci.

Šekspir je pisao baš za takvu publiku: sa dvobojima, duhovima, šalama i krvlju, ali i sa rečenicama koje se pamte celog života. Njegov Glob mogao je da primi tri hiljade ljudi.

Šta je sve napisao

Iza sebe je ostavio 37 drama i 154 soneta. Tragedije — „Hamlet”, „Magbet”, „Kralj Lir”, „Romeo i Julija”; komedije — „San letnje noći”, „Mnogo buke ni oko čega”; istorijske drame o engleskim kraljevima.

Nije izmišljao zaplete — uzimao ih je iz starih hronika, italijanskih priča i legendi. Ono što je bilo njegovo jesu ljudi: nesigurni, protivrečni, smešni i strašni istovremeno. Zato se njegovi komadi i danas igraju u svakoj zemlji na svetu, prevedeni na više od stotinu jezika.

„Da li je to zaista on napisao?“

Već vekovima postoje ljudi koji tvrde da čovek bez univerzitetske diplome nije mogao napisati tako nešto, pa su za prave autore predlagali plemiće i druge pisce. Ozbiljni istoričari te tvrdnje odbacuju: o Šekspiru postoje savremeni zapisi, ugovori i svedočenja kolega glumaca koji su njegova dela objavili sedam godina posle njegove smrti.

Umro je 1616. godine u rodnom gradu, na svoj 52. rođendan. Na njegovom grobu stoji natpis sa kletvom onome ko pomeri kosti — i, kako izgleda, deluje: niko ih nikada nije dirao.