Godine 1843. u jednom naučnom časopisu objavljen je prevod članka o mašini koja nikada nije napravljena. Prevoditeljka je uz tekst dodala sopstvene beleške — tri puta duže od samog članka. U jednoj od njih, obeleženoj slovom G, stoji korak po korak uputstvo mašini kako da izračuna niz brojeva. To se danas smatra prvim računarskim programom u istoriji.
Ćerka pesnika koja je učila matematiku
Ada je rođena 1815. godine kao jedino zakonito dete lorda Bajrona, najslavnijeg pesnika svog doba. Roditelji su se rastali mesec dana posle njenog rođenja i ona oca nikada nije upoznala.
Majka Anabela, i sama sklona matematici, plašila se da će devojčica naslediti očevu „opasnu maštu”, pa joj je zadala strogo obrazovanje iz matematike i logike — u vreme kada se za devojčice smatralo da im to nije potrebno ni korisno. Ispalo je da je Ada nasledila i jedno i drugo: računala je kao matematičar, a razmišljala kao pesnik.
Susret sa mašinom
Sa sedamnaest godina upoznala je Čarlsa Bebidža, matematičara koji je radio na spravama za računanje. Pokazao joj je model svoje diferencijalne mašine i, kasnije, nacrte mnogo ambicioznije zamisli — analitičke mašine, koja je trebalo da se upravlja bušenim karticama, kao razboj koji tka šare.
Bebidž je u toj mašini video izuzetno moćan kalkulator. Ada je videla nešto drugo.
Beleška G i ideja koja je otišla dalje
U svojim beleškama Ada je zapisala misao koja je za to doba bila neverovatna: ako mašina može da rukuje simbolima po pravilima, onda ne mora da barata samo brojevima. Mogla bi, napisala je, da komponuje muziku ili obrađuje slova — dovoljno je da se te stvari predstave brojevima.
To je, u jednoj rečenici, opis onoga što svaki današnji računar radi. Napisano je 1843. godine, sto godina pre prvog elektronskog računara.
Zapisala je i upozorenje koje se citira i danas: mašina „ne može ništa da smisli sama” — može samo ono što joj mi umemo da naredimo.
Kratak život, dug trag
Ada je umrla 1852. godine, sa svega 36 godina. Bebidžova mašina nikada nije sagrađena za njihovog života; delovi su bili preskupi i preprecizni za tadašnju tehniku.
Njeno ime izronilo je iz zaborava tek u 20. veku, kada su računari postali stvarnost. Danas jedan programski jezik nosi ime Ada, a drugi utorak u oktobru obeležava se kao Dan Ade Lavlejs, posvećen ženama u nauci i tehnici.
Izvori i literatura
- B. A. Toole, Ada, the Enchantress of Numbers, Mill Valley 1998.
- L. J. Menabrea, A. Lovelace, Sketch of the Analytical Engine with Notes, London 1843.