Američki građanski rat — zemlja podeljena na pola

U proleće 1861. godine Sjedinjene Američke Države prestale su da budu sjedinjene. Jedanaest južnih država otcepilo se i osnovalo svoju Konfederaciju, a sukob Severa i Juga pretvorio se u najkrvaviji rat u američkoj istoriji — rat u kome su nekada braća i komšije pucali jedni na druge.

Zašto su se posvađali Sever i Jug

Sever i Jug odavno su živeli kao dva različita sveta. Sever je gradio fabrike i železnice, a Jug se bogatio na ogromnim plantažama pamuka i duvana — koje su obrađivali robovi dovedeni iz Afrike. Kada je za predsednika izabran Abraham Linkoln, protivnik širenja ropstva, južne države zaključile su da za njih u takvoj Americi nema mesta. Linkoln je, pak, smatrao da nijedna država nema pravo da napusti Uniju.

Getisburg — preokret u tri dana

Četiri godine (1861–1865) Amerika je krvarila u bitkama čija imena i danas odzvanjaju: Bul Ran, Antijetam, Viksburg. Prekretnica je stigla jula 1863. kod gradića Getisburga, gde je u trodnevnoj bici palo oko 50.000 vojnika obe strane. Južnjačka vojska generala Lija više se nikada nije oporavila. Nekoliko meseci kasnije Linkoln je na tom bojištu održao govor od svega desetak rečenica — Getisburšku besedu, jedan od najslavnijih govora u istoriji, o vlasti „naroda, od naroda, za narod”.

Kraj rata i kraj ropstva

Rat je odneo preko 600.000 života — više nego svi ostali američki ratovi zajedno. Jug je kapitulirao aprila 1865, a ropstvo je zauvek ukinuto 13. amandmanom na Ustav. Linkoln pobedu nije dugo preživeo: samo pet dana posle kapitulacije ubijen je u pozorištu. Amerika je ostala jedna zemlja, ali borba oslobođenih robova za stvarnu ravnopravnost trajaće još čitav vek.