Vartolomejska noć — venčanje koje se pretvorilo u pokolj

U leto 1572. godine Pariz se spremao za svadbu koja je trebalo da okonča decenije verskog krvoprolića u Francuskoj. Umesto mira, grad je za nekoliko dana doživeo jedan od najkrvavijih pokolja u istoriji Evrope.

Venčanje kao mirovni ugovor

Francuska je bila razdirana ratovima između katoličke većine i protestantskih hugenota. Da bi se sukob okončao, dogovoreno je venčanje između mladog hugenotskog vođe Anrija od Navare i katoličke princeze Margarete od Valoa, sestre francuskog kralja Šarla IX. Na svadbu su u Pariz stigle stotine uglednih hugenotskih plemića — mnogi od njih po prvi put duboko u katoličkom gradu koji im nije bio naklonjen.

Pokušaj ubistva koji je sve pokrenuo

Samo nekoliko dana posle venčanja, izvršen je atentat na admirala Gaspara de Kolinjija, najuglednijeg hugenotskog vođu — ranjen je, ali preživeo. Uplašeni da će razjareni hugenoti krenuti u osvetu, kraljica majka Katarina Mediči i njeni saveznici ubedili su kralja Šarla IX da naredi preventivno uklanjanje hugenotskih vođa dok su još svi okupljeni u gradu.

Noć koja se pretvorila u pokolj

Ono što je zamišljeno kao ciljano ubistvo nekolicine vođa, u noći između 23. i 24. avgusta 1572. godine — na praznik Svetog Vartolomeja — izmaklo je kontroli. Katoličko stanovništvo Pariza, godinama ogorčeno na hugenote, pridružilo se pokolju. Ulice su bile pune tela; nasilje se u narednim nedeljama proširilo i na druge francuske gradove. Procene broja žrtava širom Francuske idu od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada ljudi.

Mladoženja koji je postao kralj

Sam mladoženja, Anri od Navare, spasao je život jedino pristankom da se privremeno preobrati u katoličanstvo — pod pretnjom mača, kako se prepričava. Preživeo je, i to nije bio kraj njegove priče: kasnije se vratio protestantskoj veri, a 1589. godine, posle niza ratova, postao je kralj Francuske pod imenom Anri IV, osnivač dinastije Burbon.

Kao kralj, Anri IV je 1598. godine izdao Nantski edikt, kojim je hugenotima zagarantovana verska sloboda — pokušavajući da zaceli baš onu ranu koju je Vartolomejska noć zadala njegovoj zemlji. Kada se konačno vratio katoličanstvu da bi osigurao presto, pripisuje mu se čuvena, mada verovatno naknadno izmišljena rečenica: “Pariz vredi mise.”