Kristifor Kolumbo

Godinama je obijao pragove evropskih dvorova sa idejom koju su svi odbijali. Kada je najzad dobio tri broda, otplovio je u pogrešnom pravcu, promašio cilj za više od deset hiljada kilometara — i time promenio istoriju sveta. A da je promenio, nikada nije saznao.

Ideja koju niko nije hteo

Kristifor Kolumbo rođen je 1451. godine u Đenovi, gradu pomoraca, i na brodovima je proveo ceo život. Njegova velika ideja zvučala je jednostavno: pošto su put svile i začina ka Indiji držali posrednici, do njenih bogatstava trebalo je stići ploveći na zapad, preko Atlantika. Da je Zemlja okrugla, učeni ljudi su odavno znali — ali su Kolumbovi proračuni govorili da je okean uzak, a stručnjaci su ispravno sumnjali da je mnogo, mnogo širi. Zato su ga portugalski, engleski i francuski dvor redom odbili.

Posle skoro deset godina moljakanja, šansu mu je 1492. godine dala španska kraljica Izabela: tri broda — Santa Mariju, Pintu i Ninju — i posadu od oko devedeset ljudi.

„Zemlja! Zemlja!“

Isplovili su iz Palosa 3. avgusta 1492. godine. Plovidba u nepoznato trajala je više od dva meseca; posada je gubila strpljenje i pretila pobunom, a Kolumbo je — da je umiri — vodio dva brodska dnevnika, u jednom upisujući manje pređene milje nego što je stvarno bilo. Najzad, u zoru 12. oktobra 1492. godine, sa jarbola Pinte odjeknuo je povik: zemlja! Bilo je to ostrvce u Karibima, koje je Kolumbo nazvao San Salvador.

Čovek koji nije znao šta je otkrio

Kolumbo je bio ubeđen da je stigao do ostrva pred obalama Azije — zato je tamošnje stanovnike nazvao Indijancima, imenom koje se, sasvim pogrešno, zadržalo do danas. Na čelu još tri ekspedicije istraživao je Karibe i obale Srednje i Južne Amerike, uvek uveren da je Indija tu, iza sledećeg ostrva. Umro je 1506. godine u Valjadolidu, ne znajući da je Evropi otvorio put ka kontinentu za koji nije znala. Novi svet je ime ubrzo dobio po drugom moreplovcu, Amerigu Vespučiju — koji je prvi javno izrekao ono što Kolumbo nije hteo da poveruje: da to nije Azija, nego nešto sasvim novo.