Leonardo da Vinči

Slikao je najpoznatiju sliku na svetu, crtao leteće mašine četiri veka pre prvog aviona i secirao ljudsko telo da bi razumeo kako radi. A sebe je, u pismu kojim je tražio posao, predstavio pre svega kao — vojnog inženjera.

Šegrt koji je prevazišao učitelja

Leonardo je rođen 1452. godine u toskanskom gradiću Vinči (otuda “da Vinči” — iz Vinčija). Kao vanbračno dete nije mogao na univerzitet, pa je sa četrnaestak godina poslat na zanat kod čuvenog firentinskog majstora Andrea Verokija. Legenda kaže da je mladi šegrt naslikao anđela na učiteljevoj slici toliko lepo da je Verokio posle toga odustao od slikanja. Priča je verovatno preterana — ali anđeo se i danas vidi, i zaista je najbolji deo slike.

Umetnik i inženjer

Leonardo nikada nije razdvajao umetnost od nauke — za njega je sve bilo jedno isto pitanje: kako svet radi? Njegove beležnice, pisane sitnim rukopisom zdesna nalevo (u ogledalu!), pune su studija ljudske anatomije, ptičjeg leta, vrtloga vode, ratnih mašina, mostova i letelica. Nacrtao je preko 7.000 stranica beležaka — a za života nije objavio nijednu.

Njegova slabost bila je čuvena: retko je šta završavao. Naručioci su čekali godinama, mnoge slike ostale su nedovršene, a grandiozni projekti — poput ogromnog bronzanog konja za milanskog vojvodu — propali su. Ali ono što je završio, promenilo je umetnost: Tajna večera i Mona Liza i danas su verovatno dve najpoznatije slike na svetu.

Poslednje godine kod kralja

Pod stare dane Leonarda je u Francusku pozvao kralj Fransoa I, koji mu je dao dvorac, platu i samo jedan zadatak: da razgovaraju. Tamo je i umro 1519. godine, a sa sobom je do kraja nosio tri slike — među njima i Mona Lizu. Zato ona danas visi u Luvru, a ne u Firenci. Reč “renesansni čovek” — neko ko zna i ume sve — izmišljena je, u suštini, da opiše njega.