Sarajevo 1914 — pogrešno skretanje koje je pokrenulo svetski rat

Dvadeset osmog juna 1914. godine, na Vidovdan, austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand došao je u Sarajevo da prisustvuje vojnim manevrima. Do podneva je bio mrtav, a za pet nedelja Evropa je bila u ratu koji će odneti oko sedamnaest miliona života.

Zašto Sarajevo i zašto Vidovdan

Bosna i Hercegovina bila je pod austrougarskom upravom od 1878, a formalno pripojena 1908. godine — potez koji je izazvao krizu i ogorčenje među Srbima. Poseta prestolonaslednika baš na Vidovdan, dan koji je za srpsku tradiciju najosetljiviji datum u godini, doživljena je kao izazivanje.

U Sarajevu je delovala grupa mladih ljudi okupljenih oko ideje oslobođenja i ujedinjenja južnih Slovena. Oružje i obuku dobili su preko članova tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, čiji je vođa bio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, načelnik srpske vojne obaveštajne službe. Srpska vlada za zaveru zvanično nije znala; postoje naznake da je nešto načula i pokušala da je spreči, ali dokazi o tome nisu potpuni.

Jutro puno grešaka

Duž Apelove obale rasporedilo se šestoro atentatora. Prvi nije uradio ništa. Drugi, Nedeljko Čabrinović, bacio je bombu — ali ju je vozač video, dodao gas, i bomba je eksplodirala ispod sledećeg automobila, ranivši nekoliko ljudi.

Kolona je punom brzinom otišla do Gradske kuće, gde je Franc Ferdinand održao ljutit govor. Atentat je, činilo se, propao. Ostali zaverenici, među njima i Gavrilo Princip, razišli su se po gradu.

Pogrešno skretanje

Prestolonaslednik je odlučio da poseti ranjene u bolnici. Vozačima je promena rute saopštena usmeno i nepotpuno, pa je prvi automobil skrenuo u Franc Jozefovu ulicu — po starom planu.

Kada mu je rečeno da greši, vozač je zaustavio kola da bi vratio unazad. Automobil se zaustavio, sasvim slučajno, na nekoliko koraka od Gavrila Principa, koji je stajao ispred prodavnice. Princip je prišao i ispalio dva metka. Franc Ferdinand i njegova žena Sofija umrli su u roku od nekoliko minuta.

Ultimatum

Beč je odmah optužio Srbiju. Posle skoro mesec dana pregovaranja sa Berlinom, 23. jula je Srbiji upućen ultimatum sa deset tačaka, sastavljen tako da se ne može prihvatiti u celini — poslednja tačka tražila je da austrougarski istražitelji vode istragu na srpskoj teritoriji.

Srbija je prihvatila sve osim te tačke, i to u pomirljivom tonu. Nemački car Vilhelm II je, pročitavši odgovor, zapisao da je „svaki razlog za rat nestao”. Austrougarska je ipak 28. jula objavila rat.

Kako se rat proširio

Dalje je išlo lančano, kroz mrežu saveza. Rusija je krenula u mobilizaciju zbog Srbije, Nemačka je objavila rat Rusiji, pa Francuskoj, i napala je preko neutralne Belgije — što je uvuklo Britaniju. Za nedelju dana ratovala je cela Evropa.

Istoričari se i danas spore koliko je atentat bio uzrok, a koliko samo povod. Preovlađuje ocena da je Evropa već bila puna napetosti, trka u naoružanju i planova za rat, i da je Sarajevo bilo varnica na buretu koje je odavno bilo napunjeno.

Sudbina učesnika

Gavrilo Princip imao je devetnaest godina i po austrougarskom zakonu nije mogao biti osuđen na smrt. Dobio je dvadeset godina i umro je u tvrđavi Terezin 1918. godine, od tuberkuloze.

Automobil u kome je izvršen atentat i danas se čuva u Vojnoistorijskom muzeju u Beču — sa rupom od metka na karoseriji.