Malo je naučnika čiji je životni put toliko dramatičan kao Teslin — od siromašnog imigranta koji spava u parkovima Njujorka do čoveka čiji su pronalasci doslovno osvetlili svet.
Rana leta i obrazovanje
Tesla je pokazivao izuzetan dar za matematiku i fiziku još kao dete, a tvrdio je da probleme rešava vizuelizacijom — u glavi je mogao da “vidi” i testira čitave mašine pre nego što bi ijedan deo napravio. Studirao je u Gracu i Pragu, ali diplomu nikada nije formalno završio.
Rat struja
Po dolasku u Ameriku 1884. godine, kratko je radio za Tomasa Edisona, ali se njihovi putevi brzo razilaze. Edison je zagovarao jednosmernu struju (DC), dok je Tesla bio ubeđen da je naizmenična struja (AC) efikasnija za prenos energije na velike razdaljine. Sukob dve vizije, poznat kao “rat struja”, bio je i tehnički i marketinški — Edison je čak organizovao javne demonstracije da prikaže AC kao opasnu.
Istorija je presudila u Teslinu korist: uz podršku industrijalca Džordža Vestinghausa, njegov sistem je izabran za pokretanje hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima 1895. godine, i naizmenična struja od tada napaja svet.
Zaboravljeni genije
Uprkos ranim uspesima, Teslini kasniji projekti — poput kule Wardenclyffe, zamišljene za besplatan bežični prenos energije čitavom planetom — ostali su nedovršeni zbog nedostatka finansija. Poslednje decenije života proveo je u sve većoj izolaciji i siromaštvu, opsednut idejama koje su decenijama prestizale svoje vreme.
Tek posle smrti, svet je počeo da prepoznaje razmere njegovog doprinosa — danas se jedinica za magnetnu indukciju zove tesla, u čast čoveka koji je, doslovno, elektrifikovao modernu civilizaciju.
Izvori i literatura
- M. Cheney, Tesla: Man Out of Time, New York 1981.
- N. Tesla, Moji pronalasci, autobiografija.