Titovo „ne” Staljinu — 1948. godina koja je podelila komunistički svet

U leto 1948. godine ceo komunistički svet zanemeo je od šoka: Informbiro, savez komunističkih partija pod Staljinovom komandom, izbacio je Jugoslaviju iz svojih redova. Prvi put se jedna komunistička zemlja otvoreno usprotivila Moskvi — i niko nije verovao da to može dobro da se završi.

Najverniji saveznik postaje „izdajnik”

Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je važila za najodanijeg Staljinovog saveznika. Ali Tito je imao nešto što druge vođe istočne Evrope nisu imale — sopstvenu vojsku i vlast koju nije dugovao Crvenoj armiji, jer su jugoslovenski partizani sami oslobodili veći deo zemlje. Kada je Moskva počela da se meša u jugoslovenske poslove i traži bespogovornu poslušnost, u Beogradu su rekli: dovde.

Pisma koja su promenila istoriju

U proleće 1948. između Moskve i Beograda razmenjena su oštra pisma. Staljin je bio uveren da će Tito pasti čim on „mrdne malim prstom” — očekivao je da će jugoslovenski komunisti sami zbaciti svog vođu. Prevario se. Na sednici Informbiroa u Bukureštu Jugoslavija je isključena, a na nju su se sručili pretnje, blokada i pravi rat propagande.

Između dva sveta

Godine posle raskola bile su teške — zemlja je ostala bez dojučerašnjih prijatelja, a Zapadu još nije verovala. Ipak, upravo iz te usamljenosti rodila se ideja koja će Jugoslaviju proslaviti u svetu: politika nesvrstanosti, put između dva zaraćena bloka hladnog rata. Mala zemlja koja je rekla „ne” Staljinu postala je glas desetina država koje nisu htele da biraju stranu.