Prvi srpski ustanak — kako je počela borba za slobodu

Početkom 1804. godine, u Šumadiji je otpočelo nešto što niko od učesnika u tom trenutku nije mogao da naslutе: prvi korak ka stvaranju moderne srpske države.

Seča knezova i povod za ustanak

Beogradski pašaluk je krajem 18. veka upao u haos — četvorica odmetnutih janičarskih starešina, poznatih kao dahije, zbacili su zakonitog vezira i uveli sopstvenu, brutalnu vlast. Strahujući od otpora lokalnog stanovništva, dahije su februara 1804. naredile takozvanu Seču knezova — pogubljenje uglednih srpskih prvaka za koje su sumnjali da bi mogli predvoditi bunu.

Ironično, taj potez je proizveo tačno ono čega su se dahije plašile. Umesto da uguši otpor, seča je ujedinila narod. Na zboru u Orašcu, sredinom februara 1804, Srbi iz nekoliko nahija izabrali su za vođu Đorđa Petrovića, trgovca stokom i iskusnog vojnika, poznatog po nadimku Karađorđe (“crni Đorđe”).

Od lokalne bune do prave vojske

Ono što je počelo kao osveta protiv dahija, brzo je preraslo u nešto veće. Ustanička vojska je tokom 1804. i 1805. godine pobeđivala tursku vojsku u nizu bitaka — kod Ivankovca, Deligrada i drugde — a 1806. godine oslobodila je i sam Beograd.

Turski sultan je isprva ustanak tretirao kao unutrašnji problem sa odmetnutim janičarima, pa je čak i pomagao ustanicima protiv dahija. Kada je postalo jasno da Srbi žele stvarnu autonomiju, a ne samo smenu lokalnih nasilnika, odnos Porte prema ustanku se drastično promenio.

Kraj — ali ne i poraz ideje

Ustanak je 1813. godine ugušen pod pritiskom nadmoćne osmanske vojske, a Karađorđe je pobegao u Austriju. Na prvi pogled, sve se završilo porazom. Ali ideja o srpskoj državi koju je ustanak probudio nije se mogla ugasiti — već sledeće, 1815. godine, izbio je Drugi srpski ustanak pod Milošem Obrenovićem, koji je doveo do stvarne autonomije Srbije.

Karađorđe se 1817. tajno vratio u Srbiju, ali je ubrzo ubijen po nalogu svog nekadašnjeg saborca, sada kneza Miloša Obrenovića — rivalstvo dve porodice, Karađorđevića i Obrenovića, obeležiće srpsku politiku za ceo naredni vek.