Senta 1697 — bitka dobijena zato što je neko dobro osmotrio reku

Jedanaestog septembra 1697. godine, kraj Sente na Tisi, austrijski izviđači doneli su vest koja se u ratu dobija jednom u životu: osmanska vojska upravo prelazi reku preko pontonskog mosta. Deo je već bio na levoj obali, deo još na desnoj. Princ Eugen Savojski nije oklevao ni sat vremena.

Rat koji je trajao već četrnaest godina

Sve je počelo 1683. godine, kada je ogromna osmanska vojska opsela Beč — i doživela poraz. Posle toga je krenula protivofanziva hrišćanskih sila: oslobođena je Budimpešta, pa Beograd, pa Niš. Srpski dobrovoljci masovno su se pridruživali austrijskoj vojsci.

Ali se sreća 1690. okrenula. Osmanlije su povratile jug, a za vojskom koja se povlačila krenulo je i stanovništvo — bila je to Velika seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

Do 1697. front se ustalio na Dunavu i Tisi, a rat je iscrpljivao obe strane.

Mladi princ kome niko nije davao šansu

Eugen Savojski rođen je u Parizu i, po sopstvenom priznanju, hteo je da služi francuskom kralju. Luj XIV ga je odbio — bio je sitan, slabašan i, smatralo se, nesposoban za vojsku. Eugen je otišao u Beč i ponudio se caru.

Do 1697. godine, sa 33 godine, već je bio iskusan zapovednik. Tog leta postavljen je za vrhovnog komandanta austrijske vojske u Ugarskoj, uz izričito naređenje iz Beča da ne rizikuje veliku bitku.

Sat i po koji je rešio rat

Kada je stigao na Tisu, Eugen je video priliku i svesno prekršio naređenje. Rasporedio je vojsku u polukrug, oslonjen krajevima na reku, tako da je osmanska vojska koja je još bila na levoj obali ostala uhvaćena između austrijskih topova i vode.

Napad je počeo u kasno popodne. Pontonski most se ubrzo zakrčio, a onda i srušio. Vojska na levoj obali nije imala kuda. Bitka je, po izveštajima, trajala manje od dva sata do mraka. Osmanski gubici bili su ogromni, među poginulima je bio i veliki vezir, a sultan Mustafa II je sa druge obale gledao slom sopstvene vojske.

Austrijanci su zaplenili topove, blagajnu i sultanov državni pečat.

Karlovački mir

Posle Sente pregovori su bili neizbežni. Godine 1699. u Sremskim Karlovcima potpisan je mir kojim je Osmansko carstvo prvi put u istoriji priznalo trajan gubitak velikih evropskih teritorija — Ugarske, Erdelja i najvećeg dela Slavonije.

Za pregovore je u Karlovcima podignuta posebna okrugla zgrada sa četvoro vrata, da nijedna strana ne bi morala da uđe posle druge. Na tom mestu danas stoji kapela Gospe od Mira.

Šta je to značilo za naše krajeve

Granica se ustalila na Savi i Dunavu i tako ostala skoro dva veka. Vojvodina je ušla u sastav Habzburške monarhije, u kojoj će se razviti srpsko građanstvo, škole i štamparije — a odatle će kasnije u Srbiju stizati i učitelji i knjige.

A Eugen Savojski, koga je Luj XIV odbio kao neupotrebljivog, ostao je zapamćen kao jedan od najvećih vojskovođa evropske istorije. Zbog neposlušnosti kod Sente nije kažnjen — pobednike, po pravilu, ne kažnjavaju.