Majski prevrat 1903 — noć u kojoj je nestala jedna dinastija

U noći između 28. i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru; po novom 10. i 11. juna) grupa oficira provalila je u Stari dvor u Beogradu. Do jutra su kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga bili mrtvi, a dinastija koja je Srbijom vladala sa prekidima skoro ceo vek prestala je da postoji.

Kralj koji je stalno menjao pravila

Aleksandar Obrenović je na presto došao 1889. godine, kao trinaestogodišnjak, posle abdikacije oca Milana. Vladalo je namesništvo — ali ne zadugo.

Sa nepunih sedamnaest godina Aleksandar je na večeri pozvao namesnike, zaključao ih u sobu i proglasio se punoletnim. Bio je to njegov prvi državni udar; usledili su i drugi. Ustave je menjao, ukidao i vraćao kako mu je odgovaralo, vlade smenjivao, a Skupštinu raspuštao.

Brak koji je zapalio zemlju

Godine 1900. Aleksandar je objavio da se ženi Dragom Mašin, udovicom i bivšom dvorskom damom svoje majke, dvanaest godina starijom od njega. Vlada je podnela ostavku u znak protesta, a sopstveni otac ga je javno osudio i nikada se u Srbiju nije vratio.

Napetost je rasla iz godine u godinu. Kada se pročulo da bi za prestolonaslednika mogao biti proglašen kraljičin brat, deo oficirskog kora odlučio je da je dosta.

Zavera

Zaveru je vodio kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, kasnije poznat kao osnivač organizacije „Ujedinjenje ili smrt”. Uključeno je bilo oko 120 oficira, kao i deo političara koji su znali šta se sprema.

Te noći zaverenici su ušli u dvor, dinamitom razvalili vrata i satima tražili kraljevski par po zgradi. Aleksandar i Draga bili su sakriveni u tajnoj prostoriji uz spavaću sobu. Kada su pronađeni, ubijeni su, a tela su izbačena kroz prozor u dvorsku baštu.

Iste noći ubijeni su i predsednik vlade i ministar vojni, kao i kraljičina braća.

Zašto je Evropa bila zgrožena

Zapadna Evropa je reagovala oštro. Velika Britanija je prekinula diplomatske odnose sa Srbijom i vratila ih tek 1906. godine. Novine su pisale o „balkanskom divljaštvu”, a ugled zemlje bio je teško narušen.

Prevrat je imao i dugoročnu unutrašnju posledicu: oficiri koji su srušili jednog kralja shvatili su da mogu i da postavljaju uslove sledećem. Ta senka će pratiti srpsku politiku sve do Solunskog procesa 1917. godine, na kome je Apis osuđen i streljan.

Šta je usledilo

Narodna skupština je za kralja izabrala Petra I Karađorđevića, unuka Karađorđevog, koji je do tada u izgnanstvu živeo skromnim životom u Ženevi. Bio je poznat po tome što je preveo knjigu Džona Stjuarta Mila „O slobodi”.

Sa njim je došlo razdoblje koje istoričari zovu „zlatnim dobom srpske demokratije”: vraćen je ustav iz 1888. godine, ojačala je Skupština, procvetale su štampa i stranke, a privreda je rasla i pored carinskog rata sa Austrougarskom.

Za jedanaest godina ta ista Srbija dobiće balkanske ratove — i ući u Prvi svetski rat.