Milutin Milanković

Zašto je Zemlja nekada bila okovana ledom, pa se led povukao, pa opet vratio? Ovu zagonetku, o koju su se spoticali najveći umovi 19. veka, rešio je jedan profesor iz Beograda — olovkom i papirom, bez ijednog instrumenta. Zvao se Milutin Milanković, a njegovi proračuni i danas se zovu Milankovićevi ciklusi.

Inženjer koji je gledao u nebo

Milanković je rođen 1879. godine u Dalju, na obali Dunava. U Beču je završio tehničke studije i postao vrhunski inženjer: gradio je mostove i fabrike od armiranog betona, tada najmodernijeg materijala, i za svoje patente bio odlično plaćen. A onda je 1909. uradio nešto što niko nije razumeo — napustio je unosnu karijeru u Beču i prihvatio skromnu profesorsku platu u Beogradu. Objasnio je jednostavno: hteo je da radi nauku, a ne samo da gradi. Tražio je veliki problem koji niko nije rešio — i našao ga na nebu.

Teorija rođena u zarobljeništvu

Milanković je odlučio da izračuna koliko tačno Sunčeve toplote stiže na Zemlju — ne samo danas, nego kroz stotine hiljada godina prošlosti. Kada je 1914. izbio Prvi svetski rat, zatekao se u Austrougarskoj i bio interniran. Zahvaljujući kolegama naučnicima, dozvolili su mu da radi u biblioteci Mađarske akademije u Budimpešti — i tako je, kao zarobljenik, u tišini biblioteke, danima ispisivao proračune. Pokazao je da se Zemljina putanja i nagib njene ose lagano menjaju kroz milenijume, pa leta postaju čas toplija čas hladnija — i kada su leta dovoljno hladna da sneg ne stigne da se otopi, počinje ledeno doba.

Kanon koji je osvojio svet

Svoje životno delo, “Kanon osunčavanja Zemlje”, Milanković je završio 1941. godine — poslednji tabak odštampan je baš u danima nemačkog bombardovanja Beograda. Naučni svet je decenijama sumnjao u njegovu teoriju, ali kada su sedamdesetih godina istraživanja okeanskog dna potvrdila njegove proračune, Milankovićevi ciklusi ušli su u sve udžbenike sveta. Pisao je i divne knjige za mlade — u “Kroz vasionu i vekove” vodi čitaoca u šetnju kroz svemir i prošlost. Danas njegovo ime nose krateri na Mesecu i na Marsu — nije loše za čoveka koji je ceo svemir premeravao olovkom.