Magna karta — dan kada je kralj morao da potpiše

Petnaestog juna 1215. godine, na livadi Ranimid kraj Temze, engleski kralj Jovan bez Zemlje stavio je svoj pečat na dokument koji su mu doneli pobunjeni baroni. Nije to uradio zato što je hteo — uradio je zato što je morao. A ono što je potpisao postaće, sedam vekova kasnije, temelj ideje da vlast ima granicu.

Kralj koji je izgubio skoro sve

Jovan je nadimak „bez Zemlje” dobio još kao dete, jer je kao najmlađi sin ostao bez nasledstva. Ispalo je proročki: kada je postao kralj, izgubio je gotovo sve engleske posede u Francuskoj, uključujući i Normandiju.

Ratovi su koštali, pa je Jovan uveo poreze kakvi se do tada nisu pamtili. Uzimao je novac od barona, oduzimao imanja, uzimao decu kao taoce, a one koji nisu plaćali bacao u tamnicu bez suđenja. Posvađao se i sa papom, koji ga je izopštio i celu Englesku stavio pod zabranu bogosluženja.

Kada je 1214. doživeo još jedan težak poraz u Francuskoj, baroni su rekli — dosta.

Livada kraj Temze

Pobunjeni velikaši zauzeli su London i naterali kralja na pregovore. Sastanak je zakazan na neutralnom terenu, na livadi između kraljevskog zamka u Vindzoru i baronskog logora.

Dokument koji je tamo overen imao je 63 člana i uglavnom je štitio interese plemstva: prava na nasleđe, ograničenje poreza, zaštitu crkve, čak i propise o ribnjacima i merama za vino. Ali su se u njemu našle i dve rečenice koje su nadživele sve ostalo.

Dve rečenice koje su promenile svet

Član 39 kaže da nijedan slobodan čovek neće biti uhapšen, zatvoren, lišen imanja ili prognan osim po zakonitoj presudi sebi ravnih ili po zakonu zemlje. Član 40 dodaje: nikome nećemo prodavati, nikome uskraćivati ni odlagati pravdu.

Ta dva člana i danas su na snazi u britanskom pravu. Iz njih je izraslo pravo na pošteno suđenje, na to da niko ne može biti zatvoren bez presude, i ideja da zakon važi i za onoga ko vlada.

Povelja koja je propala za devet nedelja

Ovde dolazi obrt koji se retko pominje. Kralj Jovan je odmah po povratku sa livade zamolio papu da povelju poništi — i papa je to i uradio, nazvavši je sramnom i nezakonitom. Rat je nastavljen, a Jovan je umro sledeće godine od dizenterije.

Magna karta je spasena tako što ju je vlada njegovog devetogodišnjeg sina Henrija III ponovo izdala 1216, pa 1217, pa 1225. godine — u izmenjenom obliku, kao znak dobre volje prema plemstvu. Ta verzija iz 1225. je ona koja je zaista postala deo engleskog prava.

Kako je postala simbol

Vekovima je Magna karta bila samo jedan od mnogih starih dokumenata. U 17. veku, kada su se engleski parlament i kralj sukobili, pravnici su je izvukli iz arhiva i pretvorili u dokaz da su Englezi oduvek imali prava koja kralj ne sme da dira.

Odatle je otišla dalje: uticala je na američki Bil o pravima i na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine.

Danas su sačuvana svega četiri izvorna primerka iz 1215. godine — dva u Britanskoj biblioteci, po jedan u katedralama u Linkolnu i Solsberiju. Na livadi Ranimid stoji spomenik, a podigli su ga — američki pravnici.