Jovanka Orleanka

Nije znala ni da čita ni da piše, a komandovala je vojskom. Imala je sedamnaest godina, a slušali su je prekaljeni ratnici. U ratu koji je trajao skoro sto godina, prevagu je donela — seljančica iz zabačenog sela.

Glasovi iz Domremija

Jovanka, u Francuskoj poznata kao Žana d’Ark, rođena je oko 1412. godine u selu Domremi, u vreme kada je Francuska gubila Stogodišnji rat: Englezi i njihovi saveznici Burgundci držali su pola zemlje, uključujući Pariz, a prestolonaslednik Šarl nije smeo ni da se kruniše. Kao devojčica od trinaest godina, Jovanka je počela da tvrdi da čuje glasove svetaca koji joj poručuju da protera Engleze i odvede Šarla na krunisanje.

Zvuči neverovatno, ali sledeće se zaista dogodilo: šesnaestogodišnja seljančica izdejstvovala je pratnju do dvora, prošla ispitivanje učenih teologa i ubedila prestolonaslednika da joj poveri oklop, barjak — i vojsku.

Godina čuda

Godina 1429. bila je Jovankina. U maju je slomljena engleska opsada Orleana, grada čiji bi pad verovatno odneo i celu Francusku — a vojnici, kojima je Jovanka ulivala veru kakvu plata nikada ne bi mogla, počeli su da nižu pobede. U julu iste godine Šarl je krunisan u Remsu, gradu gde su se oduvek krunisali francuski kraljevi, sa Jovankom koja je stajala uz oltar sa svojim barjakom.

Lomača i pobeda posle smrti

Ratna sreća ju je napustila već sledeće godine: kod Kompjenja su je zarobili Burgundci i prodali Englezima. Sledilo je crkveno suđenje u Ruanu — namešteno od prve do poslednje strane zapisnika — na kome je devetnaestogodišnja devojka nedeljama sama odgovarala učenim sudijama, toliko pametno da njeni odgovori i danas zadivljuju istoričare. Osuđena je kao jeretica i spaljena na lomači 30. maja 1431. godine. Kralj koga je krunisala nije učinio ništa da je spase.

Istorija je ipak ispravila nepravdu: novo suđenje 1456. godine poništilo je presudu, rat je završen porazom Engleza — a Jovanka Orleanka je 1920. godine proglašena sveticom i postala simbol Francuske.