Justinijan I

Kada je ušao u tek završenu Svetu Sofiju, car je — kaže predanje — zastao pod ogromnom kupolom i uzviknuo: „Solomone, nadmašio sam te!” Hram je sagrađen za nepunih šest godina i narednih hiljadu godina bio je najveća crkva na svetu. A podigao ga je čovek rođen u seljačkoj kući nedaleko od današnjeg Skoplja.

Seljačko dete sa Balkana

Justinijan je rođen 482. godine u Tauresijumu, selu kod današnjeg Skoplja. Njegov ujak Justin bio je prost vojnik koji je službom stigao do carskog prestola, pa je nećaka doveo u Carigrad i školovao ga. Kada je ujak umro 527. godine, Justinijan je nasledio carstvo.

Oženio se Teodorom, ženom koja je pre braka nastupala u cirkusu — što je za carsku porodicu bilo nezamislivo. Morao je da promeni zakon da bi je uzeo. Ispostavilo se da je to bila njegova najbolja odluka.

Noć kada ga je žena zadržala

Godine 532. u Carigradu je buknula pobuna Nika, po povicima „Niko!” — „Pobedi!”. Grad je goreo, pobunjenici su proglasili novog cara, a Justinijan je već pripremao brod za bekstvo.

Tada je, po Prokopijevom zapisu, progovorila carica Teodora: rekla je da beg možda spasava život, ali da je carski purpur najlepši pokrov i da ona ne namerava da ga skine. Justinijan je ostao, pobuna je slomljena, a pola grada je izgorelo — što mu je, u čudnom obrtu, dalo prostor da izgradi Svetu Sofiju.

Zakonik koji i danas radi

Justinijanovo najtrajnije delo nije od kamena. Naredio je da se hiljadu godina rimskih zakona, sudskih odluka i pravničkih spisa sredi u jednu razumljivu celinu. Tako je nastao Corpus iuris civilis — Justinijanov kodeks.

Kada su ga evropski pravnici u 11. veku ponovo otkrili, taj zbornik je postao osnova pravnih sistema gotovo cele Evrope. Mnogi izrazi koje i danas čujete na sudu — tužilac, ugovor, svojina, zastarelost — dolaze pravo odatle.

Carstvo koje se prostiralo predaleko

Justinijan je sanjao obnovu starog Rimskog carstva. Njegovi vojskovođe Velizar i Narzes osvojili su severnu Afriku, Italiju i deo Španije. Na kartama je carstvo ponovo obuhvatalo skoro celo Sredozemlje.

Ali cena je bila ogromna. Ratovi su ispraznili blagajnu, a 541. godine stigla je kuga koja je, procenjuje se, odnela i trećinu stanovništva. Osvojene zemlje su se ubrzo posle njegove smrti izgubile.

Šta je ostalo

Justinijan je umro 565. godine, u 83. godini. Sveta Sofija stoji i danas u Istanbulu. Njegov zakonik i dalje živi u pravnim udžbenicima. A na mozaiku u Raveni, sa zlatnom pozadinom i ozbiljnim pogledom, i dalje stoji dečak iz sela kod Skoplja koji je postao gospodar Sredozemlja.