Kubanska kriza — trinaest dana kada je svet zadržao dah

Oktobra 1962. godine američki izviđački avion U-2 snimio je nešto od čega se predsedniku Kenediju sledila krv u žilama: na Kubi, ostrvu udaljenom svega 150 kilometara od američke obale, Sovjetski Savez je u tajnosti gradio rampe za nuklearne rakete.

Svet na ivici

Bilo je to vreme hladnog rata — Amerika i Sovjetski Savez nadmetali su se u svemu, od svemira do naoružanja, ali se nikada nisu direktno sukobili. Rakete na Kubi mogle su za nekoliko minuta da pogode američke gradove, i Kenedi je morao da odgovori. Generali su tražili trenutno bombardovanje ostrva. Da ih je poslušao, verovatno bi počeo Treći svetski rat — jer se kasnije saznalo da su sovjetske posade na Kubi već imale spremne bojeve glave.

Karantin umesto bombi

Kenedi je izabrao srednji put: pomorsku blokadu, diplomatski nazvanu „karantin”. Američki ratni brodovi opkolili su Kubu sa zadatkom da zaustave sovjetske brodove koji su dovozili rakete. Svet je trinaest dana pratio dramu ne znajući hoće li se probuditi u ratu. U jednom trenutku sovjetski brodovi plovili su pravo ka američkoj blokadi — a onda su se, na olakšanje čitave planete, okrenuli.

Dogovor u poslednji čas

Iza kulisa, Kenedi i sovjetski vođa Nikita Hruščov grozničavo su razmenjivali poruke. Dogovor je postignut 28. oktobra: Sovjeti povlače rakete sa Kube, a Amerika obećava da neće napasti ostrvo i tajno povlači svoje rakete iz Turske. Svet je odahnuo, a dve supersile su iz krize izvukle važnu pouku — između Vašingtona i Moskve uvedena je direktna telefonska linija, čuveni „crveni telefon”, da nesporazum nikada više ne odvede svet na ivicu propasti.