Mahatma Gandi

Godine 1930. jedan mršav čovek sa štapom krenuo je peške ka moru. Za njim je pošlo nekoliko desetina ljudi, pa nekoliko stotina, pa hiljade. Posle 24 dana i 385 kilometara sagnuo se na obali i uzeo šaku slane zemlje. Tim potezom je prekršio zakon najveće imperije na svetu — i pokazao kako se ona može poraziti bez ijednog metka.

Stidljivi dečak koji se plašio mraka

Mohandas Karamčand Gandi rođen je 1869. godine u Porbandaru. U autobiografiji o sebi piše bez ulepšavanja: bio je prosečan đak, stidljiv, plašio se mraka, zmija i duhova. Sa trinaest godina oženjen je, po tadašnjem običaju, devojčicom svojih godina.

Sa devetnaest je otišao u London na studije prava. Vratio se kao advokat koji se toliko plašio javnog nastupa da je na prvom suđenju zanemeo i morao da napusti sudnicu.

Voz u Južnoj Africi

Godine 1893. otišao je da radi u Južnoj Africi. Tamo se dogodio trenutak koji je promenio i njega i istoriju: iako je imao kartu za prvu klasu, izbačen je iz voza jer nije bio belac. Noć je proveo na hladnoj stanici i, kako je zapisao, tada odlučio da se protiv nepravde bori — ali ne mržnjom.

U Južnoj Africi je proveo dvadeset jednu godinu i razvio metod koji je nazvao satjagraha — „čvrsto držanje istine”: otvoreno, javno kršenje nepravednog zakona uz spremnost da se snosi kazna, ali bez nasilja.

Povratak i so

U Indiju se vratio 1915. godine i za nekoliko godina postao vođa pokreta za nezavisnost. Pozivao je na bojkot britanske robe, na predenje sopstvenog platna, na odbijanje saradnje sa upravom. Sam je nosio jednostavan komad domaćeg platna koji je predao na kolovratu — što je za milione siromašnih Indijaca bila najjasnija moguća poruka.

Slani marš 1930. godine bio je vrhunac te ideje. So je bila jeftina i svima potrebna, a britanski zakon je zabranjivao da je iko drugi pravi. Kada su hiljade ljudi počele da je same skupljaju iz mora, imperija je hapsila desetine hiljada — i pred svetskom javnošću izgledala sve gore.

Nezavisnost i podela

Indija je nezavisnost stekla 15. avgusta 1947. godine. Za Gandija je to bio i najsrećniji i najgorči trenutak: zemlja je istovremeno podeljena na Indiju i Pakistan, a u nasilju koje je pratilo podelu stradalo je na stotine hiljada ljudi.

Na dan proslave nezavisnosti on nije bio u Delhiju. Bio je u Kalkuti, gde je postom pokušavao da zaustavi sukobe.

Kraj

Ubijen je 30. januara 1948. godine, dok je išao na večernju molitvu. Ubica je bio njegov zemljak koji mu je zamerao pomirljivost prema muslimanima.

Nikada nije obavljao nijednu državnu funkciju i nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je pet puta bio predložen. Njegov metod je ipak preživeo: na njega su se pozivali i Martin Luter King u Americi i Nelson Mandela u Južnoj Africi. Ime „Mahatma” znači „velika duša” — dao mu ga je pesnik Rabindranat Tagore.