Kumanovo 1912 — bitka koja je počela greškom obeju strana

Dvadeset trećeg oktobra 1912. godine srpska Prva armija napredovala je ka jugu očekujući da će do glavne bitke doći tek kod Ovčeg polja. Osmanska Vardarska armija napredovala je ka severu očekujući da će zateći tek prethodnice. Sudarile su se kod Kumanova — obe iznenađene.

Zašto se ratovalo

Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora sklopile su 1912. godine savez i u oktobru objavile rat Osmanskom carstvu. Cilj je bio oslobođenje evropskih oblasti koje su još bile pod osmanskom vlašću — za Srbiju pre svega Stare Srbije, Kosova, Metohije i Vardarske Makedonije.

Za srpsku vojsku to je bio prvi veliki rat posle reformi koje su trajale decenijama. Imala je moderne brzometne topove francuske izrade, obučen oficirski kadar i, što se pokazalo presudnim, dobro organizovanu artiljeriju.

Dan prvi: iznenađenje

Sukob je počeo popodne 23. oktobra, kada je osmanska vojska napala srpske položaje. Napad je bio silovit i mestimično je probio srpske linije; Moravska divizija je u jednom trenutku bila na ivici da se povuče.

Situaciju je spasla srpska artiljerija, koja je gađala sa zaklonjenih položaja — tehnika koju osmanski topovi nisu mogli da uzvrate. Do večeri je front stabilizovan.

Ono što se tog dana dogodilo najbolje govori o zabuni: srpska Vrhovna komanda još uvek nije verovala da je pred njima glavna osmanska armija.

Dan drugi: preokret

Ujutru 24. oktobra srpske snage su prešle u opšti napad. Osmanska vojska je tokom dana počela da se povlači, a povlačenje se ubrzo pretvorilo u rasulo. Napušteni su topovi, komora i ranjenici.

Srpski gubici bili su oko 4.500 ljudi, osmanski znatno veći. Zaplenjeno je više desetina topova — isti oni koji se vide na fotografijama snimljenim ispred kumanovske crkve.

Dva dana kasnije, 26. oktobra, srpska vojska ušla je u Skoplje. Grad je pod osmanskom vlašću bio više od pet vekova.

Šta je usledilo

Kumanovska bitka otvorila je put ka jugu. Usledile su Prilepska i Bitoljska bitka, a do kraja novembra Vardarska armija je prestala da postoji kao borbena sila. Crnogorci i Srbi opsedali su Skadar, Bugari Jedrene, Grci su ušli u Solun.

Za manje od dva meseca evropski posedi Osmanskog carstva svedeni su na okolinu Carigrada. Evropa, koja je očekivala da će „bolesnik sa Bosfora” lako izaći na kraj sa malim balkanskim državama, ostala je zatečena.

I ono što je došlo posle

Pobeda je imala i naličje. Velike sile su na Londonskoj konferenciji sprečile Srbiju da izađe na more, insistirajući na stvaranju Albanije. Podela Makedonije zavadila je dojučerašnje saveznike i već sledećeg leta dovela do Drugog balkanskog rata, u kome su Srbija i Bugarska ratovale jedna protiv druge na Bregalnici.

Srbija je iz oba rata izašla skoro udvostručena — i sa vojskom koja je za dve godine ratovanja bila iscrpljena i bez rezervi. Tu vojsku je 1914. godine čekala Austrougarska.