Kočina krajina — ustanak koji je bio proba za 1804.

Kada se u srpskim udžbenicima govori o Prvom srpskom ustanku, retko se pomene da je šesnaest godina ranije postojao njegov nagoveštaj. Zvao se Kočina krajina i završio se porazom — ali su u njemu prvi put pod oružjem stali ljudi čija će imena 1804. godine biti na svim usnama.

Rat koji je počeo daleko od Srbije

Godine 1787. Rusija je zaratila sa Osmanskim carstvom, a naredne godine joj se pridružila i Austrija. Front se otvorio i na Savi i Dunavu, a austrijska komanda je znala da bez pomoći domaćeg stanovništva ne može daleko.

Zato su formirani frajkori — dobrovoljačke jedinice sastavljene od Srba, i onih iz Habzburške monarhije i onih koji su prelazili iz osmanske Srbije. Dobili su oružje, uniforme i oficire, a zadatak im je bio da upadaju preko granice, dižu narod i drže osvojeno.

Ko je bio Koča

Stanoje Anđelković, zvani Koča, bio je trgovac i hajdučki harambaša iz Panjevca kod Jagodine. Kao komandant jednog od frajkorskih odreda proslavio se u leto 1788. godine.

Njegovi ljudi su za nekoliko nedelja izbili duboko u Šumadiju, u Pomoravlje i sve do Ćuprije, uzimajući palanku za palankom. Deo oslobođene teritorije u istočnoj Srbiji narod je po njemu prozvao Kočinom krajinom — otuda ime celom ustanku.

Koča je poginuo krajem 1788. godine. Po jednoj verziji, uhvaćen je i nabijen na kolac; po drugoj, poginuo je u boju. Njegova jedinica se raspala, ali su se drugi odredi držali.

Ko je sve tu bio

Ovo je deo koji čini Kočinu krajinu važnijom nego što izgleda po ishodu. U frajkorima su ratovali ljudi koji će šesnaest godina kasnije biti vođe ustanka: Đorđe Petrović Karađorđe, Stanoje Glavaš, Janko Katić, hajduk Veljkov brat, i mnogi kasniji vojvode.

Tu su naučili kako se ratuje u stroju, kako se opslužuje top, kako se vodi opsada — dakle upravo ono što hajducima nikad ranije nije bilo dostupno. Karađorđe je u tom ratu bio podoficir.

Beograd, pa opet natrag

Austrijska vojska je u oktobru 1789. godine, pod komandom maršala Laudona, osvojila Beograd. Činilo se da je osmanska vlast u Srbiji gotova.

Onda se umešala velika politika. Pruska je zapretila Austriji ratom, u Francuskoj je izbila revolucija, a novi car Leopold II je hteo mir po svaku cenu. Svištovskim mirom 1791. godine Austrija je vratila Osmanskom carstvu sve što je osvojila, uključujući i Beograd.

Šta je ostalo

Za učesnike je to bilo gorko. Mnogi su morali da beže preko Save da ne bi bili pogubljeni; Karađorđe je bio među njima i nekoliko godina je proveo u Sremu.

Ali je mir doneo i jedan važan ustupak: sultan je Srbima obećao oprost i, kasnije, izvestan stepen samouprave. Kada su janičari 1801. godine tu samoupravu ukinuli i zaveli teror, narod je već znao dve stvari — da se protiv njih može ratovati i ko ume da povede.

Zato se Kočina krajina u istoriji često naziva „generalnom probom” za 1804. godinu.