Hanibal prelazi Alpe — slonovi na krovu Evrope

Zamislite kolonu vojnika dugu kilometrima kako se, po ledenom vetru i snegu, penje uz planinske staze na kojima jedan pogrešan korak znači pad u provaliju. A sada zamislite da u toj koloni koračaju — afrički slonovi. Upravo tako je u jesen 218. godine pre nove ere izgledao poduhvat Hanibala, mladog kartaginjanskog vojskovođe koji je rešio da Rim napadne tamo gde ga niko nije očekivao: sa severa, preko Alpa.

Zakletva jednog dečaka

Hanibal je poticao iz čuvene porodice Barka iz Kartagine, moćnog grada na obali današnjeg Tunisa. Njegov otac Hamilkar borio se protiv Rima u Prvom punskom ratu i, prema predanju koje beleži Livije, zatražio je od devetogodišnjeg sina da se pred žrtvenikom zakune kako nikada neće biti prijatelj Rimljana. Hanibal je tu zakletvu održao do kraja života.

Kada je izbio novi rat, Hanibal je zapovedao kartaginjanskim posedima u Hispaniji (današnjoj Španiji). Rimljani su očekivali da će se rat voditi daleko od Italije. Hanibal je, međutim, smislio plan koji je zvučao nemoguće: povešće vojsku kopnom, preko reke Rone i preko Alpa, pravo u srce rimske države.

Petnaest dana leda i stena

Iz Hispanije je krenulo, prema antičkim piscima, blizu sto hiljada ljudi i trideset sedam ratnih slonova. Do podnožja Alpa stigao je već znatno proređen — a tek tada je počeo najteži deo. Vojska se penjala uskim stazama po hladnoći, napadali su je planinski narodi kotrljajući stenje sa visova, a odroni su odnosili ljude i tovarne životinje. Na jednom mestu put je bio potpuno zatrpan, pa su vojnici danima probijali prolaz kroz stenu.

Posle otprilike petnaest dana, Hanibal se spustio u dolinu reke Po u severnoj Italiji. Od ogromne vojske ostalo mu je oko dvadeset šest hiljada iscrpljenih ljudi i tek nekoliko slonova. Ali postigao je ono što je hteo — rat je stigao Rimljanima na kućni prag.

„Hanibal pred kapijama!“

Usledile su pobede koje se i danas izučavaju u vojnim školama: na rekama Trebiji, pa kod Trazimenskog jezera, i najzad kod Kane 216. godine pre nove ere, gde je Hanibalova manja vojska opkolila i uništila daleko brojniju rimsku. Bio je to najteži poraz u rimskoj istoriji, a uzvik „Hannibal ante portas!“ — „Hanibal pred kapijama!“ — ušao je u legendu i do danas označava veliku opasnost koja se približava.

Pa ipak, sam Rim Hanibal nikada nije osvojio. Punih petnaest godina ratovao je po Italiji bez odlučne pobede, dok Rimljani nisu prebacili rat u Afriku i naterali Kartaginu da ga pozove kući. Kod Zame, 202. godine pre nove ere, porazio ga je rimski vojskovođa Scipion, kasnije prozvan Afrikanac.

Hanibal je ostatak života proveo u izgnanstvu, a Rimljani ga se nisu prestajali plašiti ni kao starca. Njegov prelazak preko Alpa ostao je do danas jedan od najsmelijih vojnih poduhvata svih vremena — dokaz da se u istoriji najviše pamte oni koji su se usudili da pokušaju nemoguće.