Konstantin Veliki

Jedan od najuticajnijih vladara u istoriji Evrope rođen je u gradu koji se danas zove Niš. Konstantin Veliki je za života pomerio prestonicu carstva, promenio veru Rima i osnovao grad koji će hiljadu godina biti najbogatiji u Evropi — a sve to počelo je u rimskom Naisusu.

Sin oficira i krčmarice

Konstantin je rođen oko 272. godine u Naisusu. Otac Konstancije bio je vojnik koji će se popeti do carskog položaja, a majka Jelena, po predanju, ćerka gostioničara. Kada je Konstancije napredovao u carstvu, Jelenu je ostavio — ali će sin majku ceo život držati uz sebe i uzdignuti je do titule carice.

Godine 306. Konstancije je umro u Britaniji, a vojska je odmah Konstantina proglasila carem. Time je počeo skoro dve decenije dug niz ratova sa suparnicima, jer je carstvo tada delilo čak četvoro vladara istovremeno.

Znak na nebu i most u Rimu

Presudna bitka odigrala se 312. godine kod Milvijskog mosta na Tibru, gde je Konstantin pobedio Maksencija. Sa tom bitkom vezana je čuvena priča: pred boj je, kaže Euzebije, na nebu ugledao znak i reči „Ovim pobeđuj”, pa je naredio da vojnici na štitove ispišu hrišćanski znak.

Šta se tačno dogodilo, istoričari raspravljaju do danas. Ono što se pouzdano zna jeste da je već sledeće godine, 313, u Milanu objavljen edikt kojim je hrišćanstvo dobilo punu slobodu. Vera koja je vekovima proganjana odjednom je postala dozvoljena, a ubrzo i povlašćena.

Sabor u Nikeji

Konstantin je shvatio da mu podeljena crkva ne koristi ništa više nego podeljeno carstvo. Zato je 325. godine sazvao u Nikeji sabor na kome se okupilo više od tri stotine episkopa iz celog carstva.

Na tom saboru sastavljeno je Verovanje — molitva koju vernici i danas izgovaraju gotovo istim rečima. Sabor je odredio i način računanja datuma Uskrsa. Bio je to prvi put da se hrišćanstvo, do juče progonjeno, organizuje kao ustanova koju podržava država.

Novi Rim

Godine 330. Konstantin je na mestu starog grčkog Vizantiona osnovao novu prestonicu i nazvao je po sebi — Konstantinopolj. Naš narod ga zove Carigrad, „carski grad”.

Izbor mesta bio je genijalan: grad na moreuzu između Evrope i Azije, branjiv sa svih strana, na raskrsnici trgovačkih puteva. Kada je zapadni deo carstva vek i po kasnije pao, istočni je nastavio da živi još hiljadu godina — upravo zahvaljujući tom gradu.

Šta je ostalo kod nas

Konstantin je umro 337. godine, krstivši se tek na samrti. Njegova majka Jelena otišla je u Jerusalim i, po predanju, pronašla Časni krst — po njima se i danas slavi praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene.

U Nišu se ostaci carske rezidencije Medijana i danas mogu obići, a niški aerodrom nosi ime cara koji je rođen na desetak minuta odatle.