Cerska bitka — prva saveznička pobeda u Velikom ratu

U leto 1914. godine malo ko je u Evropi sumnjao u ishod: Austrougarska, carevina od pedeset miliona stanovnika, krenula je da „kazni“ Srbiju, seljačku zemlju od nepuna četiri i po miliona ljudi, iscrpljenu dvama balkanskim ratovima. Bečke novine već su najavljivale brzu šetnju do Beograda i Niša. Umesto toga, svet je za nepune dve nedelje čitao o nečem sasvim drugom — o prvoj savezničkoj pobedi u Velikom ratu.

Napad preko Drine

Austrougarska Balkanska vojska, oko dvesta hiljada vojnika pod komandom generala Oskara Poćoreka, prešla je 12. avgusta 1914. Drinu i Savu i stupila na tlo Srbije. Napad sa zapada bio je za srpsku Vrhovnu komandu neprijatno iznenađenje — glavnina srpske vojske bila je raspoređena severnije, ka Savi i Dunavu, jer se očekivao udar iz pravca Beograda.

Trebalo je munjevito reagovati. Druga srpska armija, pod komandom generala Stepe Stepanovića, dobila je naređenje da forsiranim maršem krene ka zapadu, ka planini Cer, i da se uklini između neprijateljskih kolona. Srpski vojnici — dobrim delom seljaci u opancima, mnogi već treću godinu pod puškom — prepešačili su za dan i po preko sto kilometara po avgustovskoj žezi.

Noćni sudar na Ceru

U noći između 15. i 16. avgusta, na padinama Cera kod sela Tekeriša, prethodnica srpske Kombinovane divizije sudarila se u pomrčini sa austrougarskim jedinicama. Razvila se haotična noćna borba — puščana paljba iz neposredne blizine, bajoneti, borba za svaki vis. Do zore su srpski pukovi ovladali grebenom, i tu se, ispostaviće se, prelomila cela bitka.

Narednih dana srpske snage nisu ispuštale inicijativu. Stepa Stepanović je neprestano napadao, ne dajući neprijatelju da se sredi i poveže. Austrougarske kolone, već poljuljane neočekivanim otporom, počele su da se povlače ka Drini — a povlačenje se mestimično pretvorilo u rasulo. Do 24. avgusta na tlu Srbije nije bilo nijednog neprijateljskog vojnika pod oružjem: prva neprijateljska ofanziva bila je potpuno slomljena.

Pobeda koja je obišla svet

Cifre su govorile same za sebe: Austrougarska je za dve nedelje izgubila oko 25.000 ljudi u mrtvima, ranjenima i zarobljenima. Srpske žrtve takođe su bile teške — oko 16.000 izbačenih iz stroja — ali je pobeda bila neosporna i potpuna.

Značaj Cera prevazišao je Balkan. Bila je to prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu uopšte, u trenutku kada su Francuzi i Britanci uzmicali na zapadu, a Rusi trpeli poraze na istoku. Vesti o „srpskom čudu“ obišle su svetsku štampu, a general Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode. Mala Srbija je pokazala da se velika carevina može pobediti — što je za moral saveznika značilo više od samih brojki.

„Marš na Drinu“

Iz te pobede rođena je i melodija koja se danas smatra jednom od muzičkih himni Srbije. Kompozitor Stanislav Binički, i sam učesnik rata, komponovao je u čast cerskih junaka koračnicu „Marš na Drinu“, posvećenu poginulom komandantu Gvozdenog puka, potpukovniku Milivoju Stojanoviću. Koračnica je vremenom postala simbol srpskog vojnika iz Velikog rata i izvodi se do danas, od svečanih akademija do fudbalskih stadiona.

Sam Cer danas je mirna, šumovita planina iznad Mačve. Na njoj i oko nje stoje spomen-kosturnice sa kostima cerskih junaka — tiha svedočanstva avgusta 1914, kada je jedna umorna vojska u opancima izvojevala pobedu o kojoj je govorio ceo svet.