Pad Smedereva — poslednji dan srpske despotovine

Neke države nestaju u velikim bitkama, uz zveket mačeva i junačke pesme. Srednjovekovna Srbija ugasila se drugačije — jednog junskog dana 1459. godine kapije njene prestonice jednostavno su se otvorile pred sultanovom vojskom. Ni opsade, ni boja, ni pesme. Samo tišina i ključevi grada.

Prestonica rođena iz nevolje

Priča o Smederevu počinje tri decenije ranije. Despot Đurađ Branković našao se dvadesetih godina 15. veka u gotovo nemogućem položaju: Beograd je morao da preda Ugarima, a stara prestonica više nije postojala. Trebalo mu je novo sedište države — i to brzo. Na ravnom terenu, na ušću rečice Jezave u Dunav, podigao je za samo nekoliko godina ogromnu tvrđavu po ugledu na carigradske bedeme: trougao opasan sa dvadeset pet kula, najveću ravničarsku tvrđavu u Evropi.

Gradnja je bila toliko naporna da je u narodu ostala upamćena kroz legendu o „prokletoj Jerini“, Đurđevoj ženi grčkog porekla, koja je navodno nemilosrdno gonila narod na kuluk. Istorija je prema Jerini bila nepravednija od predanja — ali legenda najbolje svedoči koliko je podizanje grada koštalo iscrpljenu zemlju.

Država na pozajmljenom vremenu

Smederevska despotovina živela je stešnjena između dva džina — Osmanskog carstva s juga i Ugarske sa severa. Turci su grad prvi put zauzeli već 1439, ali ga je vešti Đurađ diplomatijom povratio pet godina kasnije. Kada je stari despot umro 1456, za njim je začudo brzo nestala i cela porodica: sin Lazar umro je već posle dve godine, ne ostavivši muškog naslednika.

Poslednji smederevski gospodar postao je Stefan Tomašević, bosanski kraljević oženjen Lazarevom ćerkom. Vladao je svega nekoliko meseci — dovoljno dugo da shvati kako grad, ostavljen bez saveznika i bez vojske koja bi mogla da se meri sa sultanovom, nema nikakvog izgleda.

Ključevi bez boja

Juna 1459. pod Smederevo je stigao lično Mehmed II Osvajač — isti onaj sultan koji je šest godina ranije osvojio Carigrad. Ishod je bio unapred poznat. Dana 20. juna gradske kapije su otvorene i tvrđava je predata bez borbe; Stefanu Tomaševiću i velikašima dopušteno je da odu. Otišao je u Bosnu, gde ga je nekoliko godina kasnije, po padu i te zemlje, ipak stigla sultanova ruka.

Padom Smedereva prestala je da postoji srpska srednjovekovna država — država Nemanjića, Lazarevića i Brankovića, koja je trajala bezmalo tri veka. Počelo je razdoblje osmanske vlasti koje će potrajati sve do ustanaka početkom 19. veka. A ogromna tvrđava na Dunavu stoji i danas: najveći spomenik jedne države koja je nestala bez bitke, ali ne i bez traga.