Bitka kod Salamine — kako je jedna laž spasla Grčku

Godine 480. pre nove ere, persijski car Kserks je stigao pred Atinu na čelu vojske i flote kakve antički svet dotad nije video. Grad je već bio spaljen, a Grci su delovali kao da im preostaje samo da beže dalje na jug. Tada je jedan atinski državnik smislio prevaru koja će promeniti tok istorije.

Zaostavština Termopila

Sukob je počeo mesecima ranije, kada je spartanski kralj Leonida sa svojih tri stotine ratnika pokušao da zaustavi Kserksovu vojsku u Termopilskom klancu — bezuspešno, ali junački. Posle toga, put ka Atini bio je otvoren, a grad je spaljen do temelja. Grčki savez se našao pred odlukom: predati se ili se povući u Peloponez i prepustiti ostatak Grčke Persijancima.

Atinski vojskovođa Temistokle imao je treći plan — namamiti persijsku flotu u tesnac kod ostrva Salamine, gde bi brojnost Persijanaca postala mana, a ne prednost.

Poruka koja je odlučila rat

Ostali grčki zapovednici oklevali su da prihvate bitku baš tu. Temistokle je tada, po Herodotovom svedočanstvu, tajno poslao svog roba Sikina persijskom caru sa lažnom porukom: Grci su navodno u panici i spremni da se te noći razbeže, pa ako Persijanci brzo blokiraju oba izlaza iz moreuza, mogli bi da unište celu grčku flotu odjednom.

Kserks je poverovao. Naredio je svojoj floti da tokom noći uđe u tesnac i zatvori izlaze — čime je, ne znajući, upravo grčkim brodovima doneo bitku kakvu su želeli.

Boj u tesnacu

Ujutru, 29. septembra 480. godine pre nove ere, stotine persijskih brodova zaglavile su se u uskom moreuzu, gde nisu mogle da iskoriste brojnost niti da lako manevrišu. Manji i okretniji grčki triremi kretali su se slobodno, udarajući u bokove nespretnih persijskih lađa. Kserks je, po predanju, boj posmatrao sa obale, sa uzvišenja na kome mu je postavljen presto — u nadi da će gledati trijumf, a ne poraz.

Do kraja dana, velik deo persijske flote bio je potopljen ili onesposobljen. Bio je to jedan od najvećih preokreta u vojnoj istoriji starog sveta.

Grčka je preživela

Posle poraza kod Salamine, Kserks se sa najvećim delom vojske povukao nazad u Malu Aziju, ostavivši u Grčkoj samo deo snaga pod komandom generala Mardonija — koji će i sam biti poražen sledeće godine kod Plateje, čime su Grčko-persijski ratovi u korist Grka konačno rešeni.

Da je Salamina izgubljena, teško je i zamisliti kako bi izgledala dalja istorija Evrope — atinska demokratija, filozofija i pozorište, sve ono što danas zovemo klasičnom Grčkom, tek je posle ove pobede dobilo priliku da procveta.