Arhimed

Kralj Sirakuze dobio je novu zlatnu krunu, ali ga je mučila sumnja: da li je zlatar deo zlata zamenio jeftinijim srebrom? Kako to proveriti, a krunu ne oštetiti? Zagonetku je dobio najumniji čovek u gradu — a odgovor mu je sinuo u kadi, kada je primetio kako voda prelije preko ivice čim uroni u nju. Po legendi, istrčao je go na ulicu vičući “Eureka!” — “Otkrio sam!”. Tako je Arhimed otkrio zakon po kome i danas plove svi brodovi sveta.

Naučnik iz Sirakuze

Arhimed je rođen oko 287. godine pre nove ere u Sirakuzi, grčkom gradu na Siciliji koji je tada bio među najbogatijima na Sredozemlju. Otac mu je bio astronom, a mladi Arhimed učio je u Aleksandriji, gde su radili najveći učenjaci epohe. Vrativši se kući, posvetio se matematici tako strasno da je, pričali su stari pisci, zaboravljao da jede, a geometrijske figure crtao je i po pepelu ognjišta i po sopstvenoj koži namazanoj uljem posle kupanja.

“Dajte mi oslonac, pomeriću Zemlju”

Arhimed je prvi tačno objasnio kako radi poluga — i toliko je verovao u njenu snagu da je izgovorio čuvenu rečenicu: “Dajte mi oslonac, i pomeriću Zemlju.” Kralju je to i dokazao: pomoću sistema kotura sam je, jednom rukom, povukao natovaren brod koji je inače vukla gomila ljudi. Izmislio je i Arhimedov zavrtanj, spravu koja podiže vodu uvis i kojom se i danas navodnjavaju polja, izračunao je broj pi tačnije nego iko pre njega i otkrio pravila po kojima tela plutaju ili tonu.

Mašine brane grad

Kada je rimska vojska 214. godine pre nove ere opsela Sirakuzu, protiv nje su stale Arhimedove mašine: katapulti koji su zasipali brodove kamenjem i ogromna “gvozdena kandža” koja je, pisali su rimski istoričari, hvatala brodove za pramac i prevrtala ih. Rimljani su se toliko uplašili da bi, čim se na zidinama pojavio kakav konopac ili greda, vikali: “Arhimed!” — i bežali. Grad je ipak pao posle duge opsade, 212. godine pre nove ere.

Rimski vojnik zatekao je starog naučnika nadnesenog nad geometrijskim crtežima; po predanju, Arhimedove poslednje reči bile su: “Ne diraj moje krugove.” Vojnik ga je ubio — a rimski zapovednik Marcel, koji je naredio da se naučnik poštedi, duboko je zažalio zbog te smrti.