Gaj Julije Cezar

“Kocka je bačena”, rekao je, kažu, kada je sa vojskom pregazio rečicu Rubikon i time objavio rat sopstvenoj domovini. Gaj Julije Cezar osvojio je Galiju, porazio sve suparnike i postao najmoćniji čovek Rima — a onda pao od noževa ljudi kojima je verovao. Njegovo ime postalo je toliko slavno da se pretvorilo u titulu: od njega potiču i car i kajzer.

Dužnik koji je osvojio Galiju

Cezar je poticao iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, i do vrha se probijao rečitošću, šarmom — i ogromnim pozajmicama. Novac je trošio na raskošne igre za narod, a narod mu je vraćao glasovima. Kada je 59. godine pre nove ere postao konzul, udružio se sa dvojicom najmoćnijih Rimljana, Pompejem i Krasom, a zatim dobio ono što je najviše želeo: vojsku i Galiju. Za devet godina pokorio je prostor današnje Francuske i Belgije, prešao Rajnu, iskrcao se čak i u Britaniji — i o svemu tome napisao knjigu, “Zapise o galskom ratu”, koja se i danas čita.

Kocka je bačena

Što je Cezar postajao slavniji, to ga se Senat više plašio. Kada su mu naredili da raspusti vojsku i vrati se u Rim kao običan građanin, znao je da ga tamo čeka suđenje. Odlučio se za nezamislivo: januara 49. godine pre nove ere prešao je Rubikon, granicu koju vojskovođa pod oružjem nije smeo da pređe. U građanskom ratu koji je usledio porazio je Pompeja i zagospodario Rimom, a usput u Egiptu na presto doveo mladu kraljicu Kleopatru.

Martovske ide

Kao gospodar Rima, Cezar nije sedeo skrštenih ruku: praštao je poraženim protivnicima, davao zemlju veteranima i sredio računanje vremena — njegov julijanski kalendar, sa prestupnom godinom, osnova je i današnjeg. Ali kada se proglasio doživotnim diktatorom, grupa senatora rešila je da “spase republiku”. Na martovske ide, 15. marta 44. godine pre nove ere, sasekli su ga sa dvadeset tri uboda — među zaverenicima je bio i Brut, koga je Cezar voleo kao sina. Republiku ipak nisu spasli: posle novih ratova, Cezarov posinak Oktavijan postaće prvi rimski car.