Nikola Kopernik

Hiljadu i po godina svi su bili sigurni: Zemlja miruje u središtu, a Sunce, Mesec i zvezde kruže oko nje. Tako su učili Aristotel i Ptolemej, tako je pisalo u svim knjigama, tako je izgledalo svakom ko pogleda u nebo. A onda je jedan crkveni službenik iz malog poljskog grada rekao: možda je obrnuto.

Sve odjednom

Nikola Kopernik rođen je 1473. godine u Torunju. Otac mu je umro rano, pa ga je odgajio ujak, moćni biskup, koji mu je omogućio najbolje školovanje tog doba. Studirao je u Krakovu, pa u Bolonji, Padovi i Ferari.

Diplomirao je crkveno pravo, izučavao medicinu, radio kao ekonom, sudija, lekar i diplomata, čak i kao vojni organizator odbrane grada. Astronomija je celog života bila ono čime se bavio uveče, posle posla.

Sistem koji nije radio

Problem sa starim, Ptolemejevim sistemom bio je što nije baš dobro radio. Da bi objasnili zašto se planete povremeno na nebu kreću unazad, astronomi su morali da izmišljaju krugove u krugovima — desetine njih. Sistem je bio složen kao sat sa previše zupčanika.

Kopernik je pokušao nešto jednostavnije: stavio je Sunce u središte, a Zemlju učinio jednom od planeta koje oko njega kruže. Odjednom je sve postalo mnogo prostije — čudno kretanje planeta unazad postalo je posledica toga što ih Zemlja u svojoj putanji jednostavno pretiče.

Knjiga koja je čekala trideset godina

Kopernik je svoju zamisao razradio do 1530. godine, ali je nije objavio. Nije se plašio samo crkve — plašio se i podsmeha kolega, jer nije mogao da objasni zašto ne osećamo da se Zemlja kreće.

Na štampanje ga je nagovorio mladi nemački matematičar Retik. Knjiga „O revolucijama nebeskih sfera” izašla je 1543. godine. Predanje kaže da mu je prvi primerak stigao u ruke na samrtnoj postelji.

Ono što je i on pogrešio

Kopernikov sistem nije bio savršen. On je i dalje verovao da su planetske putanje savršeni krugovi, pa je i sam morao da zadrži pomoćne krugove. Trebalo je da prođe još skoro vek — do Keplera, koji je otkrio da su putanje elipse, i Galileja, koji je teleskopom video Jupiterove mesece — da bi nova slika sveta postala neoboriva.

Ali prvi korak, i najteži, bio je njegov. Njemu u čast, svaki veliki prevrat u načinu na koji ljudi gledaju na svet i danas se zove — kopernikanski obrt.