Knez Mihailo Obrenović

Šestog aprila 1867. godine, na Kalemegdanu, osmanski zapovednik je knezu Mihailu predao ključeve Beograda. Bio je to kraj vojnog prisustva koje je trajalo vekovima — a nije ispaljen nijedan metak. Sve je obavljeno pregovorima, strpljenjem i tačno odabranim trenutkom.

Knez sa šesnaest godina

Mihailo je rođen 1823. godine u Kragujevcu, kao sin kneza Miloša. Na presto je prvi put došao 1839. godine, sa nepunih šesnaest, posle smrti starijeg brata Milana. Bio je premlad i neiskusan za zemlju u kojoj su se ukrštali uticaji Rusije, Austrije i Osmanskog carstva, pa je već 1842. godine zbačen.

Usledilo je gotovo dvadeset godina izgnanstva. Ali te godine nisu bile izgubljene: Mihailo je putovao Evropom, učio jezike, čitao i posmatrao kako funkcionišu uređene države. U Srbiju se vratio 1860, posle očeve smrti, kao potpuno drugačiji čovek.

Država umesto gazdinstva

Njegova druga vladavina donela je nešto što Srbija do tada nije imala — sistem. Doneti su zakoni po evropskom uzoru, uređena je uprava, osnovana je narodna vojska umesto plaćeničke, uvedena je obaveza da svaki muškarac služi vojsku i vežba sa oružjem.

Iz tog doba potiče i pesma „Rado ide Srbin u vojnike”, koja je nastala baš uz Mihailovu vojnu reformu. Knez je znao da će za gradove morati da pregovara sa pozicije snage — a snaga se merila brojem naoružanih i obučenih ljudi.

Ključevi bez rata

Mihailo je istovremeno pleo mrežu saveza sa Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom, sa idejom zajedničkog ustanka svih balkanskih naroda. Do tog ustanka nikada nije došlo, ali je sam nagoveštaj bio dovoljan da velike sile pritisnu Carigrad.

Godine 1867. sultan je pristao da se osmanske posade povuku iz Beograda, Šapca, Smedereva, Kladova, Užica i Soko-grada. Srbija je i dalje formalno bila vazalna kneževina, ali od tog dana na njenoj zemlji više nije bilo tuđe vojske.

Košutnjak

Godinu dana kasnije, 10. juna 1868, knez Mihailo je u šetnji Košutnjakom ubijen iz zasede, zajedno sa rođakom. Atentat je izveden brzo i brutalno, a pozadina je do danas ostala predmet spora — istražitelji su ga povezali sa protivnicima iz redova pristalica Karađorđevića, ali mnoga pitanja nikada nisu dobila odgovor.

Sa Mihailom je nestao i vladar koji je najviše radio na tome da Srbija postane obična evropska država. Njegov spomenik na Trgu republike, sa rukom ispruženom ka jugu, i danas je najpoznatije mesto sastanka u Beogradu — „kod konja”.