Johan Gutenberg

Pre njega, knjiga se pisala rukom — mesecima, pa i godinama — i vredela je koliko i kuća. Posle njega, znanje se štampalo brže nego što su ga cenzori stizali čitati. Mnogi istoričari se slažu: nijedan izum poslednjih hiljadu godina nije promenio svet kao njegova presa.

Tajna iz Strazbura

Johan Gutenberg rođen je oko 1400. godine u Majncu, u porodici veštoj u radu sa plemenitim metalima. Upravo mu je to znanje bilo presudno: njegova genijalna ideja bila su pokretna metalna slova — svako slovo izliveno posebno, tako da se od njih stranica slaže kao od kockica, a posle štampanja rastavi i upotrebi ponovo. Tridesetih godina 15. veka radio je na izumu u Strazburu, u tolikoj tajnosti da za njega znamo uglavnom iz — sudskih spisa njegovih ortaka.

Biblija koja je zadivila Evropu

Oko 1450. vratio se u Majnc i za veliki poduhvat pozajmio pozamašan novac od bankara Johana Fusta. Iz te radionice izašla je oko 1455. godine Gutenbergova Biblija: oko 180 primeraka knjige tako lepe da su savremenici pisali kako je “i najoštrije oko ne razlikuje od rukopisa”.

A onda, gorka ironija: baš kad je posao krenuo, Fust je zatražio pare natrag, dobio sudski spor — i preuzeo štampariju, zajedno sa Gutenbergovim najboljim majstorom. Pronalazač je morao da počinje gotovo iz početka, a priznanje je dočekao tek pod starost, kada mu je nadbiskup Majnca dodelio dvorsku titulu i doživotno izdržavanje.

Reč koja se više nije dala zaustaviti

Gutenberg je umro 1468. godine, ali njegov izum je već živeo svojim životom: do kraja veka štamparije su radile u više od dvesta evropskih gradova, a odštampani su milioni knjiga. Znanje više nije bilo povlastica bogatih — i upravo je to omogućilo renesansu, reformaciju i modernu nauku. A štampana reč brzo je stigla i među Srbe: već 1494. godine, na Cetinju, iz štamparije Crnojevića izašao je Oktoih — prva štampana knjiga na srpskoslovenskom jeziku, svega četrdesetak godina posle Gutenbergove Biblije.