Isak Njutn

Priča kaže da je sve počelo jabukom koja je pala sa drveta dok je mladi naučnik sedeo u voćnjaku. Jabuka verovatno nikoga nije udarila po glavi — ali pitanje koje je pokrenula bilo je pravo: ako jabuka pada ka Zemlji, zašto ne pada i Mesec? Odgovor na to pitanje učinio je Isaka Njutna najuticajnijim naučnikom u istoriji.

Dečak koji je pravio mašine

Njutn je rođen 1643. godine na seoskom imanju Vulstorp u Engleskoj, tako sitan i slabašan da niko nije verovao da će preživeti. Otac mu je umro pre rođenja, majka se preudala, a dečaka su odgajali baba i deda. U školi se nije isticao ocenama, već rukama: pravio je vetrenjače, vodene satove i zmajeve sa fenjerima. Majka je htela da od njega napravi domaćina na imanju — srećom, ujak je primetio da dečak više gleda u knjige nego u ovce, pa je Isak 1661. otišao na Kembridž.

Čudesna godina

Kada je 1665. Englesku poharala kuga, univerzitet je zatvoren i Njutn se vratio u rodno selo. Sledećih osamnaest meseci, sam na imanju, dvadesettrogodišnjak je razvio novu granu matematike (danas je zovemo matematička analiza), razložio belu svetlost kroz prizmu i dokazao da se sastoji od svih boja duge — i došao na ideju o sili koja jednako vlada jabukom i Mesecom. Tu godinu istoričari zovu annus mirabilis — čudesna godina.

Knjiga koja je objasnila svemir

Svoja otkrića Njutn je godinama držao u fioci, sve dok ga prijatelj, astronom Edmund Halej, nije nagovorio (i platio štampanje). Tako je 1687. izašla knjiga “Matematički principi prirodne filozofije” — u njoj su tri zakona kretanja i zakon opšte gravitacije, pravila po kojima se ravnaju i top-kugla i planete. Njutn je konstruisao i prvi upotrebljivi teleskop sa ogledalom, a pod stare dane upravljao je kovnicom novca i nemilosrdno gonio falsifikatore. Umro je 1727. i sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji kao nacionalni junak. Sam je o sebi rekao da je bio “samo dečak koji se igra na obali mora, dok pred njim leži veliki neotkriveni okean istine”.