Galileo Galilej pomerio je granice ljudskog znanja o svemiru toliko da ga mnogi smatraju ocem moderne astronomije i eksperimentalne fizike — a za tu hrabrost platio je progonom sopstvene crkve.
Teleskop uperen u nebo
Galilej nije izumeo teleskop, ali je čuvši za taj holandski pronalazak sam napravio i znatno usavršio sopstvenu verziju, a onda ga, za razliku od svojih prethodnika, prvi sistematski uperio ka noćnom nebu. Ono što je video 1610. godine zauvek je promenilo astronomiju: četiri najveća Jupiterova meseca (koji danas nose njegovo ime), faze planete Venere, planine i kratere na Mesecu, i mnoštvo zvezda nevidljivih golim okom u samoj Mlečnoj stazi.
Sunce, a ne Zemlja, u središtu
Ova otkrića snažno su podržavala Kopernikovu teoriju da se Zemlja i ostale planete okreću oko Sunca, a ne obrnuto — što je bilo u direktnoj suprotnosti sa zvaničnim stavom Katoličke crkve. Uprkos upozorenjima, Galilej je 1632. godine objavio “Dijalog o dva glavna sistema sveta”, delo koje je otvoreno branilo heliocentrični pogled na svet.
Suđenje i kućni pritvor
Rimska inkvizicija pozvala je Galileja na odgovornost već sledeće, 1633. godine. Proglašen je “žestoko osumnjičenim za jeres” i primoran da se javno odrekne svojih naučnih uverenja. Prema uporno prepričavanoj, mada verovatno naknadno izmišljenoj legendi, posle odricanja je promrmljao: “Ipak se kreće” — misleći na Zemlju. Ostatak života proveo je u kućnom pritvoru u svojoj vili kod Firence, ali nije prestao da radi: u tom periodu postavio je i temelje nauke o kretanju tela, koju će kasnije razviti Isak Njutn.
Rehabilitacija posle vekova
Katolička crkva je tek 1992. godine, u vreme pape Jovana Pavla II, zvanično izrazila žaljenje zbog načina na koji je slučaj Galileja Galileja vođen tri i po veka ranije — kasno priznanje čoveku čija su otkrića odavno postala temelj savremene nauke.
Izvori i literatura
- J. L. Heilbron, Galileo, Oxford 2010.