Florens Najtingejl

U vojnoj bolnici kraj Carigrada, zimi 1854. godine, od svakih sedam vojnika koji su umrli, šestorica nisu umrla od rana — nego od bolesti koje su pokupili u samoj bolnici. Žena koja je to promenila nije bila lekar ni general. Bila je bolničarka, i njeno najjače oružje nisu bili zavoji, nego brojevi.

Devojka koja je odbila da bude dama

Florens Najtingejl rođena je 1820. godine u Firenci, gde su joj roditelji tada boravili — otuda i njeno ime. Porodica je bila bogata, a od ćerke se očekivalo da se dobro uda i vodi domaćinstvo.

Ona je, međutim, već kao devojka odlučila da želi da neguje bolesne. U Engleskoj tog doba to je bilo skandalozno: bolničarke su smatrane ženama sa dna društvene lestvice. Porodica joj je godinama zabranjivala; ona je uporno učila sama, čitala zdravstvene izveštaje i statističke tabele umesto romana. Tek 1851. godine uspela je da ode na obuku u Nemačku.

Skadar kraj Carigrada

Kada su britanske novine u Krimskom ratu opisale užasne uslove u vojnim bolnicama, vlada ju je poslala na čelo grupe od 38 bolničarki. Ono što je zatekla bilo je gore od svih izveštaja: bolnica bez kanalizacije, pacovi, nedostatak čiste vode, ranjenici na podu.

Florens je uvela ono što danas zvuči obično — čiste zavoje, provetravanje, pranje, redovnu ishranu, prostor za pisanje pisama kući. Noću je obilazila odeljenja sa lampom u ruci, pa su je vojnici nazvali „damom sa lampom”.

Dijagram koji je promenio zdravstvo

Najvažnije što je uradila desilo se posle rata. Sakupila je podatke o svakom umrlom vojniku i napravila izveštaj koji nije bio samo tekst — bio je slika. Osmislila je poseban kružni dijagram na kome se plavom bojom vidi koliko je ljudi umrlo od bolesti koje su se mogle sprečiti, a crvenom koliko od rana. Plavo je preovladalo.

Taj dijagram nije mogao da se ospori i nije mogao da se prećuti. Britanska vlada je bila prinuđena da reformiše vojno zdravstvo. Florens Najtingejl je zbog tog rada primljena u Kraljevsko statističko društvo — kao prva žena u njegovoj istoriji.

Škola i knjiga

Godine 1860. osnovala je prvu školu za medicinske sestre u londonskoj bolnici Svetog Tome. Time je sestrinstvo iz posla koji je „svako mogao da radi” pretvoreno u zanimanje koje se uči, sa ispitom i diplomom.

Iste godine objavila je i priručnik „Beleške o nezi”, pisan jednostavno, za obične ljude. I danas se čita.

Trideset godina iz kreveta

Iz rata se vratila teško bolesna i veći deo preostalih pedeset godina provela je u sobi, često i u postelji. Odatle je pisala pisma, izveštaje i predloge zakona i uticala na zdravstvo Britanije i Indije više nego mnogi ministri.

Umrla je 1910. godine. Njen rođendan, 12. maj, obeležava se kao Međunarodni dan medicinskih sestara.