Elizabeta I

Elizabeta I vladala je Engleskom skoro pola veka i za to vreme malu ostrvsku kraljevinu pretvorila u silu koja je izazivala poštovanje čitave Evrope — sve to kao žena koja se nikada nije udala, u doba kada je to za vladarku bilo gotovo nezamislivo.

Ćerka obeležena skandalom

Elizabeta je bila ćerka Henrija VIII i njegove druge žene Ane Bolen, koju je otac dao pogubiti kada je Elizabeta imala tek dve godine. Zbog toga je dugo bila proglašavana nezakonitim detetom i njena šansa da nasledi presto delovala je gotovo nemoguća. Ipak, posle smrti polubrata Edvarda VI i kratke, burne vladavine polusestre Marije I, kruna je 1558. godine pripala baš njoj.

Kraljica koja se nije udavala

Elizabeta je vladavinu iskoristila da izgradi sliku “device kraljice”, udate jedino za sopstvenu zemlju. Odluka da se nikada ne uda nije bila samo lična — bila je i moćno diplomatsko oruđe, jer je izbegavanjem braka izbegavala i opasne saveze i sukobe oko nasledstva koji bi mogli da uzdrmaju njen presto.

Poraz Armade

Vrhunac njene vladavine dogodio se 1588. godine, kada je španski kralj Filip II poslao ogromnu ratnu flotu — Špansku armadu — da napadne Englesku. Zahvaljujući veštini engleskih pomoraca, ali i olujama koje su razbile španske brodove, armada je poražena, a Engleska je tim trijumfom potvrdila status rastuće pomorske sile.

Zlatno doba

Elizabetina vladavina ostala je upamćena kao “zlatno doba” engleske kulture — u to vreme stvarao je Vilijam Šekspir, a engleski pomorci poput Fransisa Drejka plovili su oko sveta. Umrla je 1603. godine bez naslednika, čime se ugasila dinastija Tjudor, a presto je pripao škotskom kralju Džejmsu VI, koji je Englesku i Škotsku po prvi put ujedinio pod jednom krunom.