Aristotel

Zamislite čoveka koji odluči da popiše i objasni sve: kako se kreću zvezde, kako diše riba, šta je pravda, zašto se ljudi smeju, koliko nogu ima muva i kako treba urediti državu. Aristotel je pokušao upravo to — i skoro dve hiljade godina njegove knjige bile su u Evropi konačan odgovor na gotovo svako pitanje.

Dvadeset godina kod Platona

Rođen je 384. godine pre nove ere u Stagiri, u severnoj Grčkoj. Otac mu je bio lekar na dvoru makedonskog kralja, pa je dečak od malena bio okružen posmatranjem, merenjem i beleženjem — navikama koje će ga pratiti ceo život.

Sa sedamnaest godina otišao je u Atinu, u Platonovu Akademiju, i tamo ostao punih dvadeset godina. Bio je Platonov najbolji đak, ali i njegov najozbiljniji protivnik. Platon je verovao da se istina nalazi u savršenom svetu ideja; Aristotel je smatrao da se do istine dolazi tako što se svet posmatra ovakav kakav jeste — sa svim njegovim greškama i izuzecima.

Učitelj jednog osvajača

Godine 343. pre nove ere makedonski kralj Filip pozvao ga je da bude učitelj njegovom sinu, trinaestogodišnjem Aleksandru. Nekoliko godina najveći mislilac tog doba podučavao je dečaka koji će osvojiti pola poznatog sveta.

Priča se da je Aleksandar i u pohodima slao učitelju uzorke biljaka i životinja iz dalekih zemalja. Da li je to sasvim tačno, ne znamo — ali znamo da Aristotelove knjige o životinjama sadrže opise vrsta koje u Grčkoj nije mogao videti.

Likej i „šetajuća škola“

Vrativši se u Atinu, Aristotel je 335. godine pre nove ere osnovao svoju školu — Likej. Predavao je hodajući kroz natkrivenu šetnicu, pa su njegove đake zvali peripatetičarima, „šetačima”.

U Likeju je nastalo neverovatno delo: knjige o logici, fizici, astronomiji, biologiji, etici, politici, književnosti i govorništvu. Aristotel je prvi jasno postavio pravila zaključivanja — logiku — koja se u osnovi nisu menjala sve do 19. veka. Prvi je razvrstavao živa bića po srodnosti i prvi ozbiljno tvrdio da je Zemlja lopta, i to na osnovu senke koju baca na Mesec.

Kad jedan čovek postane „Filozof“

Posle Aleksandrove smrti Atinjani su se okrenuli protiv svega makedonskog, pa i protiv Aristotela. Optužen za bezbožništvo, napustio je grad rekavši, po predanju, da neće dozvoliti Atini da dvaput zgreši prema filozofiji — misleći na Sokratovu smrt. Umro je godinu dana kasnije.

Njegovi spisi su preko arapskih učenjaka stigli u srednjovekovnu Evropu, gde su ga zvali jednostavno „Filozof”, bez imena — jer se znalo na koga se misli. Neke njegove tvrdnje nauka je odbacila, ali način na koji je razmišljao — posmatraj, razvrstaj, izvedi zaključak — ostao je temelj svega što danas zovemo naukom.