Zašto sat ima 60 minuta, a krug 360 stepeni

Sve što danas merimo u šezdeseticama — sekunde, minuti, stepeni, minuti i sekunde geografske širine — nasleđe je jednog naroda koji je nestao pre više od dve hiljade godina.

Brojanje na članke prstiju

Sumerci, a za njima Vavilonci, koristili su brojni sistem sa osnovom 60, a ne 10. Najprihvaćenije objašnjenje kaže da se brojalo palcem po člancima ostala četiri prsta jedne ruke: svaki prst ima tri članka, dakle dvanaest. Kada se izbroji dvanaest, savije se jedan prst na drugoj ruci. Pet prstiju puta dvanaest — šezdeset.

Zašto baš šezdeset

Šezdeset ima izuzetnu osobinu: deljivo je sa 1, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20 i 30. To znači da se skoro svaka podela obavlja bez ostatka — trećina sata je 20 minuta, četvrtina 15, petina 12.

Za narod koji je vodio računovodstvo bez decimalnog zareza, to je bila ogromna praktična prednost. Deset, za poređenje, deli se samo sa 2 i 5.

Kako je stiglo do nas

Vavilonci su podelili krug na 360 delova, verovatno zato što godina ima približno 360 dana, a i zato što je 360 lepo deljivo sa 60.

Grčki astronomi, pre svih Ptolemej, preuzeli su taj sistem za merenje uglova i vremena. Iz grčkih knjiga prešao je u arapske, iz arapskih u srednjovekovnu Evropu — i tako do brojčanika na zidu.

Latinski izraz pars minuta prima značio je „prvi mali deo” sata, a pars minuta secunda „drugi mali deo”. Otuda naši minut i sekunda.

Šta se opiralo promeni

Za vreme Francuske revolucije pokušano je i to: uveden je decimalni sat sa deset sati dnevno, po sto minuta. Trajalo je nešto više od godinu dana.

Metar, kilogram i litar su se primili. Šezdesetica se nije dala — i ostala je jedini deo svakodnevice koji direktno vodi do glinenih pločica iz Mesopotamije.