Kineski zid se ne vidi iz svemira

„Kineski zid je jedina ljudska građevina koja se vidi iz svemira.” Rečenica je toliko poznata da retko ko pomisli da je proveri.

Odakle potiče

Nastala je pre svemirskih letova. Već krajem 19. veka postojale su varijante te tvrdnje, a proslavio ju je 1938. godine Robert Ripli u svojoj popularnoj rubrici o neverovatnim činjenicama. Tada, naravno, niko nije mogao da je proveri — prvi čovek će u orbitu poleteti tek 1961. godine.

Uprkos tome, tvrdnja je ušla u udžbenike, enciklopedije i školske zadatke širom sveta.

Zašto ne može da se vidi

Zid je izuzetno dugačak, ali i vrlo uzak — na većini deonica širok je od četiri do devet metara. Sa visine na kojoj kruži svemirska stanica, oko 400 kilometara, to je otprilike kao pokušati da sa dva kilometra razaznate ljudsku vlas.

Dodatno, zid je građen od zemlje i kamena iz okoline, pa se bojom gotovo ne razlikuje od terena kroz koji prolazi. Autoputevi i aerodromi, koji su širi i svetliji, mnogo se lakše uočavaju.

Šta kažu oni koji su bili gore

Kineski astronaut Jang Livej, prvi Kinez u svemiru, po povratku 2003. godine iskreno je rekao da zid nije video. Njegova izjava izazvala je toliku nelagodu da je u kineskim udžbenicima ta lekcija ubrzo izmenjena.

Astronaut Kris Hedfild, koji je snimio hiljade fotografija Zemlje, izjavio je da je zid pokušavao da uoči više puta i da nije uspeo.

Nekoliko puta su objavljivane fotografije na kojima se „vidi” zid — ali se pri proveri ispostavljalo da je reč o reci ili putu.

Šta se onda vidi

Iz orbite se lepo raspoznaju veliki gradovi, aerodromi, brane, površinski kopovi i, noću, mreža uličnih svetiljki — koja je verovatno najuočljiviji ljudski trag na planeti.

Zid ostaje veličanstven i bez tog mita. Njegova ukupna dužina, sa svim ograncima i različitim epohama gradnje, procenjuje se na više od 21.000 kilometara — otprilike polovina obima Zemlje.