Nikola Tesla i njegovi golubovi

Nikola Tesla je poslednje decenije života proveo prilično usamljeno u hotelskim sobama Njujorka, ali nikada bez društva golubova. Svakog dana je izlazio u park da ih hrani, a neke je čak i imenovao.

Najpoznatija priča odnosi se na belu golubicu koju je, prema njegovim rečima, voleo “kao što čovek voli ženu, a ona je volela mene”. Tvrdio je da ga je jedne noći ta golubica posetila u sobi kada je bila na samrti, i da je u tom trenutku video jaku svetlost — iskustvo koje je opisao kao jedno od najvažnijih u životu.

Zašto je to važno za razumevanje Tesle

Ova anegdota često se prepričava kao kurioznost, ali otkriva mnogo o čoveku iza izuma. Tesla nikada nije bio oženjen niti je imao blisku porodicu u Americi; smatrao je da bi ga emotivne veze odvraćale od naučnog rada. Golubovi su, čini se, bili jedan od retkih izliva emocija koje je sebi dozvoljavao.

Priča takođe pokazuje koliko je Tesla, uprkos hladnom, racionalnom pristupu nauci, u privatnom životu bio sklon dubokim, gotovo mističnim doživljajima — crta ličnosti koja se često zaboravlja pored priča o strujnim transformatorima i bežičnoj energiji.