Stogodišnji rat trajao je — 116 godina

Istorija ume da bude nemarna prema matematici: čuveni Stogodišnji rat između Engleske i Francuske nije trajao sto godina, nego 116 — od 1337. do 1453. godine. Ime su mu, uostalom, nadenuli istoričari tek vekovima kasnije, kada je trebalo nekako nazvati taj beskrajni sukob.

Svađa oko krune

Sve je počelo pitanjem nasledstva. Kada je francuski kralj umro bez sina, engleski kralj Edvard III — čija je majka bila francuska princeza — smatrao je da francuska kruna pripada upravo njemu. Francuzi su, razume se, mislili drugačije i izabrali svog kandidata. Godine 1337. Edvard je zvanično polagao pravo na presto Francuske, i rat je počeo.

Niko tada nije slutio da će se završiti tek kada na svetu ne bude više nikoga ko je pamtio njegov početak. Kralj koji je rat započeo bio je čukundeda kralja koji ga je završio; smenilo se pet generacija, a nijedan vojnik nije mogao da doživi i prvi i poslednji dan rata.

Rat sa pauzama

Ni ime “rat” nije sasvim precizno: to je zapravo bio niz ratova i pohoda između kojih su sklapana primirja, ponekad duga i po četvrt veka. Jednu od najdužih pauza nametnula je priroda sama — strašna epidemija kuge, Crna smrt, koja je sredinom 14. veka pokosila trećinu Evrope i naterala obe strane da na godine zaborave na ratovanje.

Kada se ratovalo, ratovalo se žestoko. U bitkama kod Kresija i Poatjea, pa u čuvenoj bici kod Azenkura 1415. godine, engleski strelci sa dugim lukovima desetkovali su cvet francuskog viteštva — i pokazali da oklopljeni vitez na konju, gospodar bojišta hiljadu godina, više nije nepobediv. U rat se postepeno uvlačilo i vatreno oružje: poslednju veliku bitku, kod Kastijona 1453. godine, odlučili su topovi.

Devojka koja je preokrenula rat

Francuska je u jednom trenutku bila na kolenima: Englezi i njihovi saveznici držali su i Pariz, a francuski prestolonaslednik nije smeo ni da se kruniše. A onda se, 1429. godine, pojavila sedamnaestogodišnja seljančica koja je tvrdila da joj se javljaju nebeski glasovi i da joj je poslanje da spase Francusku — Jovanka Orleanka.

Ono što sledi zvuči kao bajka, ali je istorija: Jovanka je povela vojsku, oslobodila opsednuti Orlean i dovela prestolonaslednika do krunisanja u Remsu. Iako je već 1431. završila na lomači, preokret koji je pokrenula više se nije dao zaustaviti. Dve decenije kasnije Englezi su izgubili gotovo sve posede u Francuskoj — od nekadašnjeg carstva ostao im je samo grad Kale.

Rat bez mirovnog ugovora

A sada najneobičniji detalj: formalni mirovni ugovor kojim bi Stogodišnji rat bio okončan nikada nije potpisan. Borbe su se 1453. godine prosto ugasile, jer Englezima, zapletenim u sopstvene građanske ratove, više nije bilo do Francuske. Na papiru, međutim, inat je trajao još vekovima: engleski vladari nosili su titulu “kralj Francuske” sve do 1802. godine — punih 349 godina posle poslednje bitke.