Sretenjski ustav — srpski ustav ispred svog vremena

Na Sretenje, 15. februara 1835. godine, na velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu svečano je proglašen prvi ustav Kneževine Srbije. Datum nije izabran slučajno: na isti dan, na Sretenje 1804. godine, u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak. Tako je Srbija na godišnjicu dana kada je ustala protiv Turaka dobila i svoj prvi najviši zakon — zato danas 15. februar slavimo kao Dan državnosti.

Novinar koji je pisao ustav

Pisac ustava bio je Dimitrije Davidović, jedan od najobrazovanijih Srba svog doba — lekar po školovanju, novinar po pozivu, osnivač “Novina serbskih” u Beču i sekretar kneza Miloša. Davidović je ustav pisao po uzoru na najslobodoumnije evropske ustave onog vremena, pre svega francuske, i uspeo je da u njega pretoči ideje o kojima je većina Evrope tada samo sanjala.

A šta je sve taj ustav donosio? Ukinuo je feudalne obaveze i kuluk, podelio vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ograničio vlast kneza Državnim savetom, i građanima jemčio nepovredivost ličnosti, prava i sigurnost imovine. Jedna njegova odredba i danas zvuči veličanstveno: rob koji stupi na tlo Srbije — tog trenutka postaje slobodan čovek. I još nešto: upravo je Sretenjskim ustavom prvi put ozvaničena srpska trobojka, crveno-plavo-bela zastava, kao i grb sa krstom i ocilima.

“Zarazni francuski rasad”

Upravo ta sloboda bila je problem. Srbija je bila mala, tek poluoslobođena kneževina, još uvek pod vrhovnom vlašću sultana, a njena sudbina zavisila je od tri velike sile — Rusije, Austrije i Turske. Sve tri bile su apsolutističke monarhije i nijednoj nije odgovaralo da im pod nosom niče država sa ustavom slobodoumnijim od svega što su same imale.

Reakcije su bile žestoke. Ruski izaslanik nazvao je srpski ustav “zaraznim francuskim rasadom”, austrijski kancelar Meternih gledao je na njega s užasom, a Porta je negodovala što se vazalna kneževina ponaša kao nezavisna država. Pritisku spolja pridružio se i pritisak iznutra: knezu Milošu, naviklom da vlada samovoljno, nije bilo pravo što mu ustav vezuje ruke.

Kratak život, dugo pamćenje

Pod tolikim pritiskom, ustav je povučen posle svega pedesetak dana važenja. Davidović je pao u nemilost, a Srbija je novi ustav dobila tek 1838. godine — znatno konzervativniji, donet u Carigradu i zato prozvan “turskim”.

Pa ipak, Sretenjski ustav nije zaboravljen. Ostao je temelj srpske ustavnosti i dokaz da je mala balkanska kneževina, tek izašla iz ustanaka, umela da misli ispred svog vremena. Zgrada u kojoj je proglašen i original ustava danas su deo nacionalnog nasleđa, a Sretenje — praznik i ustanka i ustava — s pravom nosi ime Dan državnosti.