Najstarija kuvarska knjiga puna je recepata za flamingo

Zbirka recepata poznata kao „Apicije” najstarija je sačuvana kuvarska knjiga zapadnog sveta. Sastavljena je verovatno u 4. ili 5. veku, ali sadrži recepte koji su stari i nekoliko vekova više.

Ko je bio Apicije

Ime dolazi od Marka Gavija Apicija, rimskog sladokusca iz 1. veka koji je bio poznat po raskošnim gozbama. Knjiga, međutim, gotovo sigurno nije njegova — više je liku pripisana nego napisana.

O samom Apiciju priča se legenda da je, kada mu je od bogatstva ostalo „samo” deset miliona sestercija, zaključio da to nije dovoljno za pristojan život i otrovao se. Rimljani su tu priču verovatno izmislili, ali govori dovoljno o njegovoj reputaciji.

Šta se u njoj kuva

Recepata ima više od četiri stotine. Ima jela od svinjetine, jagnjetine i ribe, ali i od puha (koji se punio mesom i pekao), od noja, ždrala i flaminga.

Najčešći sastojak je garum — riblji sos dobijen dugim fermentisanjem sitne ribe na suncu. Rimljani su ga stavljali gotovo u sve, otprilike kao što mi danas koristimo so. Miris tokom proizvodnje bio je toliko jak da su fabrike garuma po zakonu morale biti izvan gradskih zidina.

Uz garum, tu su med, biber, ruta, lovor, mirođija i vino — pa je rimska hrana bila istovremeno slana i slatka, mnogo više začinjena nego što bismo očekivali.

Recepti bez mera

Za savremenog kuvara knjiga je izazov jer skoro nijedan recept ne navodi količine ni vreme pečenja. Piše samo šta se stavlja i kojim redom, uz česta uputstva tipa „proveri ukus” i „ako je preslano, dodaj meda”.

To znači da knjiga nije bila napisana za početnike, nego kao podsetnik za nekoga ko već zna posao.

Zašto je važna

Recepti nam govore o svakodnevici mnogo više od bilo koje bitke. Iz Apicija se vidi šta je bilo dostupno, koliko je trgovina bila razgranata — biber je stizao iz Indije — i koliko je hrana bila statusni simbol.

Prvo štampano izdanje pojavilo se već 1498. godine, a knjiga se prevodi i objavljuje i danas. Recepti sa flamingom se, doduše, uglavnom preskaču.