Mona Liza je postala najslavnija slika tek pošto je ukradena

U ponedeljak, 21. avgusta 1911. godine, Luvr je bio zatvoren za posetioce. Sledećeg jutra jedan slikar je došao da kopira Mona Lizu i zatekao prazan zid sa četiri klina. Pitao je čuvara gde je slika. Čuvar je odgovorio da je verovatno kod fotografa.

Slika je bila kod fotografa dvadeset osam sati pre nego što je iko shvatio da je ukradena.

Kako je izneta

Lopov je bio Vinčenco Peruđa, italijanski staklorezac koji je i sam radio u Luvru — postavljao je zaštitna stakla na slike, pa je i za Mona Lizu znao sve.

U nedelju uveče sakrio se u ostavu. U ponedeljak ujutru, dok je muzej bio prazan, skinuo je sliku sa zida, izvadio je iz okvira u stepenišnom uglu, umotao je i izašao kroz službeni ulaz. Slika je tada bila na drvenoj ploči veličine oko 77 sa 53 centimetra — dovoljno mala da stane ispod kaputa.

Dve godine

Francuska je zatvorila granice, ispitala stotine ljudi i uhapsila, između ostalih, i pesnika Gijoma Apolinera. Ispitivan je i njegov prijatelj — mladi slikar Pablo Pikaso. Obojica su pušteni.

Prazan zid u Luvru postao je atrakcija. Ljudi su dolazili da gledaju mesto na kome je slika bila. Novine su nedeljama pisale o tome, reprodukcije slike štampane su u milionima primeraka, a lice sa slike postalo je poznato ljudima koji za Leonarda nikad nisu čuli.

Kraj priče

Peruđa je sliku dve godine držao u koferu sa duplim dnom, u svojoj sobi u Parizu. Onda je, u decembru 1913, otputovao u Firencu i ponudio je jednom trgovcu umetninama, tvrdeći da vraća italijansko blago koje je „Napoleon opljačkao”.

Trgovac je pozvao direktora galerije Ufici, a zatim i policiju. Peruđa je uhapšen, a slika je izložena u Italiji pa svečano vraćena u Pariz.

Na suđenju je dobio nepunih godinu dana zatvora, a u Italiji su ga mnogi smatrali domoljubom. Njegov argument, uzgred, nije bio tačan: Mona Lizu je u Francusku doneo sam Leonardo, koji je poslednje godine života proveo kao gost francuskog kralja.

Šta je ostalo

Pre krađe Mona Liza je bila cenjena, ali ne i posebno slavna — u vodičima kroz Luvr pominjala se uz desetine drugih dela.

Posle nje postala je najprepoznatljivija slika na svetu. Danas je gleda oko deset miliona ljudi godišnje, iza neprobojnog stakla, u proseku petnaestak sekundi po posetiocu.