Aleksandar Veliki je osnovao grad u čast svog konja

Priču je zapisao Plutarh. Trgovac je makedonskom kralju Filipu doveo veličanstvenog konja i tražio ogromnu cenu. Ali konj nije dao nikome da mu priđe: propinjao se, ritao i bacao svakog konjušara. Filip je ljutito naredio da ga odvedu.

Dečak koji je primetio senku

Tada se javio kraljev trinaestogodišnji sin i rekao da je šteta izgubiti tako dobrog konja samo zato što niko ne ume da postupa sa njim. Otac ga je, podrugljivo, pustio da pokuša.

Aleksandar je primetio ono što je svima promaklo: konj se plašio sopstvene senke koja je poigravala pred njim. Uzeo je uzde i okrenuo ga ka suncu, da senka padne iza njega. Zatim ga je milovao i pustio da se smiri, pa lako uzjahao.

Plutarh piše da je Filip, gledajući to, zaplakao i rekao sinu: „Sine, traži sebi kraljevstvo dostojno tebe — Makedonija je za tebe premala.”

Ime i put

Konj se zvao Bukefal, što na grčkom znači „volovske glave” — bilo zbog krupne glave, bilo zbog beleg u obliku vola.

Nosio je Aleksandra kroz gotovo sve pohode: kroz Malu Aziju, Siriju, Egipat, Persiju, sve do Indije. Kada je konj ostario, Aleksandar ga je poštedeo napora i jahao ga samo u bitkama.

Grad po konju

Bukefal je uginuo 326. godine pre nove ere, posle bitke na reci Hidasp u današnjem Pakistanu. Imao je oko trideset godina — duboku starost za konja.

Aleksandar je na mestu njegove smrti osnovao grad i nazvao ga Bukefala. To nije bio jedini grad koji je osnovao — bilo ih je više desetina — ali je jedini nosio ime životinje.

Nešto kasnije, u istom kraju, osnovao je još jedan grad i nazvao ga po psu koji je uginuo braneći ga: Peritas.