Kada su ga pirati oteli, Cezar je tražio veći otkup

Pre nego što je postao najmoćniji čovek Rima, Julije Cezar je kao mladić od dvadeset pet godina doživeo nešto što bi svakog drugog slomilo: oteli su ga pirati. Njega, međutim, nije slomilo — naprotiv, iz te epizode potiče jedna od najboljih anegdota antičkog sveta, koju nam je sačuvao grčki pisac Plutarh.

“Vredim više od toga”

Oko 75. godine pre nove ere, na putovanju ka ostrvu Rodosu, Cezarov brod presreli su kilikijski pirati — gusari sa obala današnje Turske koji su tada gospodarili Sredozemljem. Za otmenog mladog Rimljanina tražili su otkup od dvadeset talanata srebra, što je bilo pravo bogatstvo.

Cezarov odgovor ušao je u legendu: nasmejao se — i rekao im da očigledno ne znaju koga su uhvatili, pa im je sam ponudio pedeset. Zapanjeni pirati, naravno, nisu odbili. Dok su njegovi pratioci otišli da skupe novac, Cezar je na gusarskom ostrvu proveo trideset osam dana — ne kao zarobljenik, nego kao da mu je posada lična pratnja.

Zarobljenik koji komanduje

Plutarh opisuje scene koje zvuče kao komedija: kada bi hteo da spava, Cezar bi piratima poručivao da ne galame. Vežbao je sa njima, čitao im sopstvene govore i pesme, a one koji nisu pokazivali dovoljno oduševljenja nazivao je neznalicama i varvarima. I stalno im je, “kroz smeh”, ponavljao jedno isto obećanje: kad se oslobodi, vratiće se i sve ih razapeti.

Pirati su se tome smejali kao dobroj šali svog neobičnog gosta.

Šala koja to nije bila

Otkup je stigao, Cezar je pušten — i odmah pokazao da nije govorio u šali. Iako u tom trenutku nije imao nikakvu zvaničnu funkciju ni vojsku, sam je u obližnjem Miletu okupio brodove i ljude, vratio se na ostrvo i pohvatao gusare, zajedno sa svojim otkupom. A onda je održao reč: pirati su završili na krstovima.

Plutarh dodaje da im je, “iz milosrđa”, prethodno naredio da im se prereže grlo — da ne bi patili. Sredozemlje je imalo jednog gusarskog straha manje, a Rim je, mada to još nije znao, dobio prvu priču o čoveku koji ni kao goloruki zarobljenik nije prestajao da se ponaša kao vladar.