Albertu Ajnštajnu ponuđeno je da bude predsednik države — pa je odbio

Koliko puta se u istoriji dogodilo da neko odbije da bude predsednik države? Albertu Ajnštajnu se upravo to desilo 1952. godine — i to ne u šali, nego sasvim zvanično, pismom vlade jedne države.

Ponuda koju niko nije očekivao

Novembra 1952. godine umro je Haim Vajcman, prvi predsednik Izraela — i sam naučnik, hemičar po struci. Mlada država, stara svega četiri godine, tražila je naslednika dostojnog te funkcije, a premijer David Ben-Gurion došao je na smelu ideju: da mesto ponudi najslavnijem Jevrejinu na svetu.

Albert Ajnštajn imao je tada 73 godine i živeo je u americkom Prinstonu, gde je proveo poslednje dve decenije života pošto je 1933. godine, po dolasku nacista na vlast, zauvek napustio Nemačku. Iako se nikada nije bavio politikom, ceo život je podržavao jevrejsku zajednicu i bio jedan od osnivača Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu — pa je izbor, bar simbolično, imao smisla. Zvanično pismo sa ponudom uručio mu je izraelski ambasador u Vašingtonu, Aba Eban.

“Duboko sam dirnut — i postiđen”

Ajnštajn nije dugo razmišljao. U odgovoru je napisao da je ponudom duboko dirnut, ali i postiđen što ne može da je prihvati. Ceo život, objasnio je, radio je sa objektivnim stvarima — brojevima i zakonima prirode — i nedostaju mu i prirodna sklonost i iskustvo za rad sa ljudima i obavljanje državnih dužnosti. Uz to je dodao da ga i godine sve više izdaju.

Prijateljima je, kažu, svoj stav sažeo u rečenicu koja je postala čuvena: jednačine su mu važnije od politike — jer politika je za sadašnjost, a jednačina je nešto za večnost.

I premijer je odahnuo

Najzabavniji deo priče otkriven je kasnije: sam Ben-Gurion, koji je ponudu i poslao, potajno je strepeo da bi Ajnštajn mogao da pristane. Svom saradniku navodno je priznao: “Reci mi šta ćemo da radimo ako kaže ‘da’!” Jer jedno je imati genija za simbol države, a sasvim drugo imati predsednika koji o protokolima i ceremonijama ne želi ni da čuje.

Za predsednika je potom izabran istoričar Jicak Ben-Cvi, a Ajnštajn je ostao ono što je najviše voleo da bude — naučnik. Izraelu je, ipak, ostavio nešto trajnije od mandata: svoju zaostavštinu, sve rukopise i pisma, zaveštao je Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, gde se i danas čuvaju.