Ajfelov toranj trebalo je da bude srušen posle 20 godina

Teško je danas zamisliti Pariz bez Ajfelovog tornja. A ipak, po prvobitnom planu, taj toranj je odavno trebalo da bude rastavljen i prodat u staro gvožđe — i da nije bilo jedne antene, verovatno bi tako i bilo.

Privremena atrakcija

Toranj je podignut za Svetsku izložbu 1889. godine, kojom je Francuska slavila stogodišnjicu revolucije i želela da zadivi svet. I zadivila ga je: konstrukcija inženjera Gistava Ajfela, sklopljena od oko 18.000 gvozdenih delova spojenih sa dva i po miliona zakivaka, rasla je neverovatnom brzinom — za dve godine, dva meseca i pet dana. Sa svojih 300 metara postala je ubedljivo najviša građevina na svetu, i tu titulu držaće više od četiri decenije.

Ali dozvola je bila jasna: toranj sme da stoji tačno 20 godina, do 1909. godine, a onda se zemljište vraća gradu Parizu — što je značilo rušenje.

“Beskorisna i monstruozna”

Mnogim Parižanima rušenje uopšte ne bi bilo mrsko. Još dok je toranj građen, grupa od gotovo pedeset poznatih umetnika i pisaca — među njima i Gi de Mopasan i Aleksandar Dima Sin — objavila je javni protest protiv “beskorisne i monstruozne” gvozdene grdosije koja kvari lepotu Pariza.

Mopasan je toranj navodno mrzeo do kraja života, ali je često ručavao baš u restoranu u njemu. Kada su ga pitali zašto, odgovorio je čuvenom dosetkom: zato što je to jedino mesto u Parizu odakle toranj ne mora da gleda.

Antena koja je spasla simbol

Gistav Ajfel, međutim, nije nameravao da pusti svoje delo pod čekić. Znao je da toranj mora da postane koristan — pa ga je pretvorio u ogromnu naučnu laboratoriju. Na njemu su vršena meteorološka merenja i ogledi iz fizike, a Ajfel je na vrhu uredio i opservatoriju, spreman da nauci plaća kiriju iz svog džepa.

Presudan je ipak bio radio. Već 1898. sa tornja je uspostavljena prva bežična veza preko Pariza, a početkom 20. veka vojska je na njemu postavila stanicu za bežičnu telegrafiju. Kada se pokazalo da je toranj nezamenljiv za vojne radio-veze, o rušenju više niko nije govorio. U Prvom svetskom ratu njegova stanica presretala je nemačke poruke — među njima, kaže se, i one koje su otkrile čuvenu špijunku Mata Hari.

Od rugla do simbola

Tako je “privremena” građevina nadživela sve svoje protivnike. Danas Ajfelov toranj poseti oko sedam miliona ljudi godišnje, što ga čini najposećenijim spomenikom na svetu koji se plaća ulaznicom, a farbari ga svakih sedam godina premazuju sa oko 60 tona boje.